Istraživači su napravili bota koji je automatski instalirao hiljade kanala na njihove televizore Roku i Amazon TV, da bi potom oponašao ljude pretražujući po sadržaju i pokrećući video zapise. Čim bi naletio na oglas, počeo bi da prati koje sve podatke uređaj prikuplja.
Neki od tih podataka, kao što su vrsta uređaja i grada u kome se nalazi, nisu jedinstveni za pojedinačnog korisnika. Ali drugi podaci zato jesu.
Tako, na primer, prikupljani su serijski brojevi uređaja, Wi-Fi mreža i oglašivačkog ID-a, što su sve podaci po kojima je moguće otkriti pojedinačnog korisnika. Neki kanali su slali adrese imejla i nazive videa bez enkripcijske zaštite.
Istraživanje je otkrilo softver za praćenje na 69 odsto kanala na uređajima Roku i 89 odsto na uređajima Amazon Fire. Neki od tih softvera su dobro poznati (tako je Googleov DoubleClick pronađen na 97 odsto Rokuovih kanala), ali iza velikog broja njih stoje kompanije za koje većina nas nikada čula.
Problematičan poslovni model
Nisu, međutim, samo televizori u pitanju. Slična situacije je i sa ostalom tehnologijom pametnih kuća.
U drugom istraživanju, sprovedenom na Univerzitetu Nortistern, među 81 uređajem za pametnu kuću bilo je i onih, uključujući i Amazonovu digitalnu pomoćnicu Alexu, zvono Ring i zvono Zmodo, koji prate kada korisnik govori ili se kreće čak i kada ne koriste uređaj.
Uređaji te podatke beleže i snimaju u realnom vremenu i pritom ne daju nikakvu naznaku da to čine. Vlasnici su sa time upoznati samo ako su pažljivo pročitali pravila politike o zaštiti privatnosti.
Roku i Amazon Fire omogućavaju korisnicima da isključe ciljano oglašavanje. Time, međutim, je obustavljeno samo praćenje oglašivačkog ID-ja korisnika, ali ne i prikupljanje ostalih podataka.
Delimično rešenje mogli bi da budu bolji načini upravljanja zaštitom privatnosti. Problem je, međutim, u tome što je poslovni model koji počiva na ciljanom oglašavanju suštinski nespojiv za zaštitom privatnosti.
A to je stvarnost sa kojom moramo da se suočimo…
Izvor: B92, The Verge, Tportal
