Najnovija epizoda serijala “Storie Alfa Romeo” smeštena je u posleratnu Italiju. Tokom godina kroz koje je ta zemlja prošla od obnove izazvane ratnim stradanjima, pa do ekonomskog procvata, Alfa Romeo je potvrdio svoj status legende.
Najbrži automobili na stazi i van nje postali su statusni simboli kao i savršena vozila za državnu službu, u bojama italijanske policije i Karabinijera.
Evolucija brenda je išla ruku pod ruku sa uspehom i prodaja je naglo porasla. Model Giulietta – sa preko 177.000 prodatih primeraka – postala je “mezimica Italije”, a njen naslednik, Giulia, sa preko 570.000 prodatih vozila, smatra se simbolom Italije.
“Panteri” i “Gazele”
Veza između brenda Alfa Romeo i državne policije je zanimljiv mali deo istorije ove Republike.
Od 1950-ih naovamo, Alfa Romeo automobili su odabrani za zvanična vozila za odazivanje na hitne pozive.
Zvali su ih “volanti” (“leteći” na italijanskom) i građani su se uskoro navikli da ih viđaju na ulicama, i uskoro su im dali druge nadimke: one koje je koristila državna policija su zvali “Panteri”, a one koje su koristili Karabinijeri, italijanska žandarmerija, su zvali “Gazele”.
Bile su to dve metafore koje su isticale njihovu snagu i agilnost.
Prvi “Panter” je bio Alfa Romeo 1900, napravljen 1952. godine, a nadimak je bio inspirisan njegovom agresivnom siluetom.
Prva “Gazela” je ušla u upotrebu par godina kasnije. Najpoznatiji policijski automobil je bio model Giulia Super, ali je policija koristila mnogo drugih Alfa Romeo modela, praktično sve one najznačajnije, od modela Matta do Alfasud, Alfa 75, Alfetta, 156 i Giulia, model koji se danas koristi.
Alfa Romeo kao stil života
Istorija veze brenda i policijskih snaga teče paralelno sa pričom kako se Alfa Romeo razvijao tokom godina.
Ova tema nas dovodi do još jednog protagoniste naše priče: Oracija Sate Pulige (Orazio Satta Puliga), rođenog u Torinu, poreklom sa Sardinije – strastvenog ljubitelja brenda Alfa Romeo.
Njemu dugujemo čuvenu rečenicu: “Ima mnogo proizvođača automobila, a među njima Alfa Romeo zauzima jedno posebno mesto. To je neka vrsta zaraze, entuzijazma za prevoznim sredstvom. To je način života, poseban način osmišljavanja motornog vozila”.
Imenovan za direktora dizajna 1946. godine, Sata Puliga je imao težak zadatak pred sobom: ne samo da je morao da izgradi sve što je bilo uništeno u ratu ispočetka, nego je trebalo i da transformiše zanatlijsku kompaniju u modernu proizvodnu silu, nastavljajući put koji je utabao Ugo Gobato (Ugo Gobbato).
Sata Puliga je odmah počeo sa radom. Kada je on stigao, Alfa Romeo je proizvodio svaki mehanički deo u svojoj fabrici u Portelu, u skladu sa strogim kriterijumima izvrsne izrade.
On je racionalizovao proces, proizvodnju sekundarnih delova napravio je da bude eksterna i smanjivao je troškove. Istovremeno, počeo je da razmišlja o stvaranju novih “masovno proizvođenih” Alfa Romeo automobila, koji bi se pravili uz korišćenje najefikasnijih tehničkih i organizacionih metodologija koje su bile dostupne.
Alfa 1900, prvi “Panter”
Model 1900 iz 1950. godine, koga je dizajnirao Sata Puliga, bio je prvi Alfa Romeo automobil sa volanom na levoj strani, i prvi koji je imao samonoseću karoseriju.
Odustalo se od tradicionalnih motora sa 6 i 8 cilindara i prešlo na novu verziju sa 4 cilindra i aluminijumskom glavom cilindra i dve bregaste osovine sa lancem.
Motor je imao samo jedan karburator, nudeći odlične performanse i malo smanjenje konjskih snaga. Model 1900 je raspolagao sa 80 KS.
Bio je agilan i brz, kao što se očekivalo od Alfa Romeo automobila, ali i veoma lak za vožnju. Drugim rečima, dizajniran je da cilja šire tržište.
Slogan tokom njegovog pojavljivanja u prodajnim salonima je bio: “Porodični automobil koji pobeđuje na trkama”.
Model 1900 je takođe bio prvi Alfa Romeo automobil koji se proizvodio na montažnoj traci – ukupno vreme potrebno za proizvodnju jednog vozila se skratilo sa 250 na samo 100 sati.
Ovaj novi pristup je doveo i do uspeha u prodaji: samo 1900 se prodao u više primeraka nego svi Alfa Romeo modeli proizvedeni do tog trenutka.
Uspeh je takođe bio rezultat pažljivog upravljanja ciklusom proizvodnje.
Predstavljeno je nekoliko verzija visokih performansi (1900 TI, 1900 C Sprint i Super Sprint, kao i 1900 Super), koje su osvojile važna međunarodna takmičenja u svojoj kategoriji.
Alfa Romeo je nastavio da sarađuje sa svojim proizvođačima karoserija.
Kompanija BAT (Berlinetta Aerodinamica Tecnica) je predstavila seriju koncept vozila koja su koristila mehaniku modela 1900, koju je kreirala kompanija Bertone a dizajnirao mladi Franko Skaljone (Franco Scaglione).
Isti motor koji je imao model 1900 se koristio za model AR51, poznatiji kao “Matta” – 4×4 vozilo koje je napravljeno da zameni posleratna terenska vozila Italijanske vojske.
Milanski ljubitelj kulture ali i boksa
Dok je sa modelom 1900 brend Alfa Romeo započeo put serijske proizvodnje, tek je sa modelom Giulietta istinski postao velika automobilska fabrika. Čovek koji se nalazio na čelu ove transformacije je bio Đuzepe Luragi (Giuseppe Luraghi).
Rođen u Milanu, studirao je na Univerzitetu Bokoni (Bocconi), gde je trenirao boks. Kad se priključio ovoj priči, već je imao reputaciju odličnog menadžera, sa velikim iskustvom iz kompanije Pirelli iza sebe.
Od 1951. do 1958. godine, bio je generalni direktor kompanije Finmeccanica, holding društva koje je kontrolisao Alfa Romeo. Nakon kratkog perioda provedenog u kompaniji Lanerossi, vratio se 1960. kao predsednik kompanije Alfa Romeo, i ostaće na toj poziciji do 1974.
Revnosan pisac, novinar i publicista, Luragi je takođe promovisao kulturne inicijative u okviru kompanije. 1953. godine, imenuje Leonarda Sinisgalija (Leonardo Sinisgalli), “inženjera pesnika” da stvori magazin koji bi uspostavio dijalog imeđu humanističke kulture, tehničkog znanja i umetnosti.
Rezultat je nazvan “La Civilità delle Macchine” (Civilizacija vozila), a među njegovim piscima su bili Ungareti (Ungaretti) i Gada (Gadda).
Pred početak procvata
Nakon što je stigao u Alfa Romeo, Luragi je napravio revoluciju u strukturi proizvodnje, pozvavši dizajnera Rudolfa Hrusku i Frančeska Kvaronija da reorganizuju industrijske procese.
Shvatio je da je pred njima bila ogromna prilika: brend je imao izvanrednu vidljivost, njegove sportske pobede osvojile su milione ljudi i inspirisale njihove snove. Bilo je vreme da se taj uspeh prevede u prodaju.
Ekonomski bum je bio tu iza ćoška, a automobili su bili najpoželjnija svojina: za Luragija, posedovanje modela Alfa Romeo moralo je da postane osobina onih koji su zaista uspeli u životu.
Od elitnog proizvoda do predmeta želja: kompanija je sada usmerila sve svoje dizajnerske i industrijske resurse u tom novom smeru.
Giulia je bila proizvod ove prekretnice u istorijatu brenda Alfa Romeo, automobil koji je dizajniran da pojača prodaju, ali u isto vreme i da potvrdi brendovu tehničku tradiciju i sportski duh.
Giulietta, prva “Gazela”
Novi model vraća nas na vezu između brenda Alfa Romeo i policijskih snaga.
Prvi model “Gazela” Karabinjera bio je baš model Giulietta, dizajniran za patrole. Zapravo, ušao je u upotrebu već opremljen s radio sistemom za komuniciranje s centralom.
Kao što kažu pripadnici italijanskih oružanih snaga, “Gazela” podseća na samog vozača patrolnog vozila: brz je, agilan i jak. Ove karakteristike su odmah prenete na automobil.
Kraća, tanja i lakša od modela 1900, Giulietta je povela Alfa Romeo u novi segment, za novu publiku.
Nudila je moderan, skladan eksterijer i maksimalan komfor unutra, kao i izvanredno prijanjanje na put, startnost i brzinu.
Njen motor (potpuno od aluminijuma) isporučivao je 65 KS, obezbeđujući maksimalnu brzinu od 165 km/h.
Na Sajmu automobila u Torinu 1954. godine Giulietta je debitovala u kupe verziji.
Giulietta Sprint, u izradi Bertonea, bila je nisko spušten, kompaktan, agilan, mali automobil koji je postao “instant klasik”.
Treba napomenuti da je sportska verzija zasnovana na standardnoj.
To je bio nesvakidašnji (a uobičajen za Alfa Romeo) izbor, koji je par godina kasnije ponovo ponudio model Giulia Quadrifoglio.
Giulietta je bila sjajan uspeh, postavši toliko popularna da su je zvali “mezimica Italije”.
A njeni prodajni rekordi bili su podjednako izvanredni: preko 177.000 primeraka.
Giulia – revolucija
Samo revolucionarno vozilo moglo je da oduzme prvo mesto modelu Giulietta.
Sata Puliga je to dobro znao, a njegov tim (Đuzepe Buso, Ivo Koluči, Livio Nikolis, Đuzepe Skarnati i tester Konsalvo Sanesi) se bacio na posao, kako bi izradio vozilo koje je definitivno bilo daleko ispred svog vremena.
Giulia je bila jedno od prvih vozila na svetu sa drugačije oblikovanom osnovnom strukturom. Prednji i zadnji delovi automobila su dizajnirani tako da upijaju neravnine na putu, a sama kabina je bila izuzetno čvrsta kako bi zaštitila putnike i vozača.
U pitanju su rešenja koja su tek dosta kasnije postala standard u auto-industriji.
Motor sa dve bregaste osovine od 1.6 litara modela Giulia predstavljao je evoluciju 4-cilindričnog motora od 1.3 litra, a isticao se zbog izduvnih ventila koji su hlađeni natrijumom.
Dizajn modela Giulia je takođe bio i revolucionaran. Kompaktan, s dobrim proporcijama prostora, jedinstvenim stilom i dobrom aerodinamikom. Kada se automobil pojavio, njegov slogan opisao ga je kao vozilo koje je “dizajnirao vetar”.
Zahvaljujući inovativnom radu na razvoju u vazdušnom tunelu, koeficijent čeonog otpora vazduha (Cx) modela Giulia bio je izvanredan za to vreme – samo 0,34.
Vozilo je bilo izuzetno uspešno – prodato je u više od 570.000 primeraka (više nego trostruko u odnosu na model Giulietta). Giulia je postala jedan od simbola Italije.
