Autor i voditelj muzičkog takmičenja “Nikad nije kasno” Žika Jakšić prisetio se perioda služenja vojnog roka i događaja zbog kojih je, kako kaže, završio iza rešetaka.
Kako je rekao, na taj period danas gleda sa dozom nostalgije i smatra ga zanimljivim životnim iskustvom.
– Svi kukaju na vojsku, meni je to bio super period. Išao sam u zatvor na 7 dana zato što sam tri puta išao na ručak. Pošto u Somboru imaju tri menze, ja sam išao u svaku da ručam. To je cirkus bio kada su me uhvatili. Bio sam dobar vojnik, mada sam prva tri meseca redovno čistio WC. Zaradim kaznu do dnevnika, pa je moje ime stalno bilo na tabli – ispričao je Jakšić svojevremeno.
Žika je vojni rok služio 1983. godine, a na služenje je otišao sa povredom koju je zadobio neposredno pre polaska.
– Zabavljao sam se sa nekom devojkom, ma mnogo smo se voleli. Trebalo je da krenem u vojsku za dva dana, i ja budala, raskinem sa njom dva dana pred polazak, iz čista mira. A kakva je to ljubav bila. Te iste večeri odem sa društvom u hotel na neku proslavu i kad je krenula pesma od Tozovca “Nije sve još prošlo”, dohvatio sam flašu sa stola i razbio sebi o glavu. Pukla mi je arkada, lila mi je krv – prisetio se Jakšić za Grand.
Podsetimo, nakon preseljenja u Štutgart, njegov život se potpuno preokrenuo, kada su usledili raspad braka i prekid rada muzičkog sastava.
– Nisam pao na nulu, pao sam ispod nule, to je bilo u razmaku od 8, 9 meseci. Pre toga imam bend “Ritam srca”, mi sviramo, super sve, živimo u Štutgartu, sinčić Andrija ima 5 godina, trebao da je pođe u školu, žena ima svoj posao, ona ostavlja svoj posao, ja ostavljam sve to, odlazim gore, prolazi 9 meseci, ja u Štutgartu nemam više brak, orkestar mi se rastura i 100.000 evra duga, a ja do tada nikad nikom nisam dinar dugovao. To je toliko opterećenje bilo za mene, pogotovo što dug nije bio na moje ime, već na ime tadašnje supruge. Na nju se vodio lokal jer ima nemačko državljanstvo, inače je iz naših krajeva – rekao je Žika.
– Sećam se, legnem noću, osećam strahove, to su strahovi od egzistencije, neizvesne budućnosti, od te neke neizvesnosti – on je jednak bolu. Imao sam faze gde sam se lomio u sebi, nisam mogao da verujem da mi se to dešava. Nisam mnogo imao pre toga, ali sam imao uspešan život, radostan, i odjednom nema, srušio ti se ceo svet. Iza svake kiše ima sunca, ali iza svakog sunca neminovno dođe kiša, ali to je život, to su periode, bar moj život nikada nije bio ravan.
Utvrdio sam da sam zdrav, mogao sam još uvek da se nasmejem, i tada sam naučio da razlikujem tugu od očajanja. Napravio sam plan, hteo sam da pomognem ženi, tu mi je i dete, stari kum mi je poslao 20.000, pa mi je pomogao prijatelj iz Švajcarske, Tomaš, sa još 20.000. Jedan naš poznanik mu je tada rekao: “Tomaš, ti mu daješ 20.000 evra na zajam, bend se rastura, ko zna kad će da ti vrati”, a on mu odgovara: “Ne mora da mi vrati, ja verujem da njemu, ako ikada bude mogao, on će da mi vrati”. Naravno da sam vratio, Bigu hvala, tek posle 4 godine, ali sam vratio. To nikada neću zaboraviti – rekao je Žika kroz suze u emisiji “Šta sam tebi i ko sam sebi”.
(Telegraf.rs)
