Koristimo ih prirodno da bi naglasili svoj ton i emocije.
Nakon dve godine socijalne distance zbog pandemije postali su gotovo neizbežni.
Ali, oni koji su se prvi dosetili ideje digitalne ironije verovatno nisu mogli ni da zamisle koliko će te ikonice uzeti maha.
Sve je počelo na jednom američkom univerzitetu pre 40 godina kada su osmišljeni emotikoni – standardni interpunkcijski znakovi koji nsu se grupisali kako bi označili izraze lica, u prvom redu osmeh 🙂
Moderni emodžiji, pak, pokrivaju sve aspekte života, od grimasa do gestikulacije rukama, od raznih predmeta do vremena.
“Njima se naglašava kako treba razumeti neku izjavu”, istakla je lingvistkinja Erika Linc sa Univerziteta u Bonu koja istražuje jezik i komunikacije u digitalnim medijima.
Sarkastični štreberi
U komunikaciji licem u lice, govornikova mimika, gestikulacija i ton važni su za razumevanje onoga što želi da se naglasi, na primer ironija.
Kada je primenio emotikon na svojem univerzitetu u Pitsburgu 1982. godine, američki računarski stručnjak Skot E. Falman nadao se da će to sprečiti nesporazume u digitalnoj komunikaciji koja se tada odvijala putem školskog BBS sistema, odnosno elektronske oglasne table.
Sistem su tada uglavnom koristili štreberi skloni sarkazmu, rekao je Falman za nemačke novine Frankfurter Rundšau ranije ove godine.
Ali mnogima je bilo teško da odrede sarkazam i ozbiljno su uzvraćali pa su usledili pravi “ratovi rečima”, rekao je.
Ljudi su tada počeli da raspravljaju o tome da svoje šale takkvima i označe, ali ni to na početku nije bilo shvaćeno ozbiljno.
Ali u septembru 1982. Falman je objavio sugestiju koja će imati dalekosežne implikacije koje teško da je mogao predvideti – kombinaciju dve tačke, znak za minus i zagradu :-).
Tako je nastao “smajli” koji je trebalo da označava da se korisnik šali ili govori dobronamerno.
Kasnije je rekao da je to zamislio kao privremenu zabavu za druge korisnike, ali je brzo uzelo maha i počelo da se širi izvan univerziteta, podstaknuto širenjem interneta.
Zlatno doba emodžija
Emodžiji se danas ne koriste samo za označavanje načina na koji je neku izjavu potrebno shvatiti, nego i sve više zamenjuju znakove interpunkcije, rekla je Linc.
Kada se ikonica koristi umesto tačke na kraju rečenice, na primer, njeno značenje postaje “ekspresivno”, rekla je lingvistkinja.
Emodžiji takođe pomažu da komuniciranje bude ekonomičnije. Tako je “uzdignuti palac” brza poruka da se sagovornik slaže.
S druge strane, izostanak emodžija u poruci takođe ima značenje i često se koristi da bi se izrazio ozbiljniji ton.
Mnogi ljudi razvili su osećaj kada da koriste emodžije, a kada ih je bolje izostaviti, istakla je Linc.
Međutim, ona veruje da će se dugoročno ikonice sve više koristiti i u formalnoj komunikaciji.
“Trijumf emodžija je nezaustavljiv”, rekla je.
Ipak, to nikada neće u potpunosti ukloniti rizik od nesporazuma, rekli su naučnici, jer čak i značenje emodžija može ponekada biti dvosmisleno, a i ljudi su skloni da ih koriste u različitim kontekstima imajući na umu različita značenja.
Iz tog ugla gledanja, možda je upravo jednostavnost Falmanove originalne ideje pomogla da se tako razvije.
