Američka agencija za hranu i lekove (FDA) je 2010. godine odobrila botoks za lečenje hronične migrene, nakon što su brojne studije pokazale da je efikasan. Iako ideja o injekcijama toksina može biti zastrašujuća, rizici od botoksa za migrene su mali.
Pre botoksa, postojale su različite klase lekova (beta-blokatori, antidepresivi i antikonvulzivi), a svi imaju sistemske nuspojave. Prednost botoksa je što deluje lokalno bez ovih nuspojava.
Tokom tretmana, profesionalci ubrizgavaju botoks u mišiće lica, temena, vrata i ramena. Tamo ulazi u nervne završetke blizu mesta uboda i remeti poruku o boli u mozgu.
Najčešća nuspojava botoksa je bol ili otok na mestu uboda. U retkim slučajevima, ljudi prijavljuju spuštene oči ili slinavljenjej, ali većina nuspojava je privremena i nestaje u roku od nekoliko dana.
Injekcije botoksa za migrene se obično dešavaju svaka tri meseca, što sprečava pacijente da razviju antitela na toksin. Dug interval između tretmana botoksom takođe olakšava pacijentima da upravljaju svojom negom.
Većina drugih lekova zahteva dnevno korišćenje tableta koje ljudi mogu da zaborave da uzmu. Za mnoge pacijente migrene na kraju nestanu, a tretmani botoksom se smanjuju.
Botoks generalno nije doživotni tretman, međutim, neki pacijenti mogu imati oblik hronične migrene koja se pogoršava kada se lečenje prekine, pa će možda biti potrebna produžena upotreba.
Iako botoks može da bude standard za osobe koje pate od hronične migrene, nije nužno za svakoga.
Ljudi sa poremećajima mišića ili nerava, kao što je ALS (Lu Gerigova bolest), trebalo bi da budu oprezni s botoksom. Iako je rizik mali, botoks može da poveća rizik od otežanog gutanja ili disanja za one s već postojećim neuromišićnim stanjima.
Trudnoća je uvek pitanje o kojem treba razgovarati sa svojim lekarom, pogotovo jer su hronične migrene češće kod žena.
Treba istaći da se sve treba raditi samo u konsultaciji sa lekarom, a ne na svoju ruku.
