Kineski naučnici gradilište pretvaraju u najveći 3D štampač na svetu, a završetak projekta očekuje se 2024. godine. Bespilotne bagere, kamione, buldožere, mašine za asfaltiranje i valjke potpuno će kontrolisati veštačka inteligencija, prenosi Saut Čajna morning post. Proces gradnje biće aditivan, što znači da će se graditi, odnosno štampati, deo po deo.
Brana Yangqu moći će da šalje oko pet milijardi kilovatsati električne energije godišnje iz gornjeg toka Žute reke u Henan, pokrajinu sa približno 100 miliona stanovnika. Struja će putovati kroz visokonaponsku liniju dugu 1.500 metara, koja je izgrađena isključivo za prenos održive energije.
“Nakon godina razvoja i testiranja 3D tehnologija za izgradnju velike infrastrukture, zrela je za masovnu primenu. Ona će osloboditi ljude teškog, repetitivnog i opasnog posla”, rekao je vodeći naučnik projekta Liu Tianjun. U recenziranom naučnom članku za časopis Univerziteta Tsinghua izjavio je da su izgradnja brane i 3D štampanje identični po prirodi, prenosi Jutarnji list.
Liu i njegov tim su u članku naveli prednosti svojih otkrića na području veštačke inteligencije. Mašine će tako sada moći da prepoznaju gotovo sve objekte na licu mesta, nositi se s nesigurnostima u okolini, te fleksibilno izvoditi razne zadatke.
Kao najvažnije ističu da neće činiti ljudske greške. Liu tvrdi da su vozači kamiona često dostavljali materijal na pogrešne lokacije, dok su udarci i jake vibracije sprečavali vozače valjaka da stazu naprave potpuno ravnom. Većina radnika nije mogla tačno da pročita tehnička uputstva.
Osim toga, radno okruženje znalo je biti opasno po život, tako da će ovi roboti spasiti ljude od glavobolja koje im je uzrokovao manjak kiseonika ili iscrpljenosti nakon celodnevnog rada.
“Veštačka inteligencija koja se temelji na znanju, informacijama i podacima novi je alat koji će oblikovati našu budućnost”, rekao je Liu.
Liu je na ideju za štampanje velikih građevinskih projekata došao s kolegama pre desetak godina. Zamisao je bila da se celo gradilište pretvori u ogromni štampač s velikim brojem automatizovanih mašina koje bi besprekorno radile zajedno. Štampač su primarno razvili kao alternativu koja proizvodi manje otpada od rezanja i mlevenja dragocenih materijala.
Neke arhitekte počeli su da upotrebljavaju ovu tehnologiju na zgradama, ali svi dosadašnji projekti bili su mali. Sedište Dubai Future Foundationa, prve zgrade napravljene pomoću 3D štampanja, visoko je samo šest metara.
Veštačka inteligencija u dosadašnjim projektima imala je samo ulogu koordinatora. Kineski gradski inženjeri tako su u samo četiri godine izgradili drugu najveću branu na svetu Baihetan. Zbog brze izgradnje kritičari projekta preispitivali su koliko je proces bio štetan za okolinu.
“Testiranje tehnologije u pređašnjim građevinskim projektima pokazalo je da bi pametne mašine mogle da obavljaju posao bolje od ljudi, naročito u teškim i opasnim uslovima”, rekao je Liu. Nije odgovorio na pitanje o napretku brane Yangqu, no prema kineskim medijima posao je počeo krajem prošle godine u tibetanskoj autonomnoj prefekturi Hainan, u provinciji Qinghai.
3D gradilište funkcionisaće tako što će veštačka inteligencija “rezati” kompjuterski model brane u slojeve. Nakon toga projektu bi se dodelio tim robota koji će slojeve dodavati jedan po jedan. Bespilotni bageri moći će da prepoznaju i utovare materijal iz skladišta u flotu automatizovanih kamiona. Neke od njih pokretaće struja.
Centralna veštačka inteligencija izračunaće optimalnu rutu koju će kamioni slediti i tako će pravi materijal završiti na pravom mestu u pravo vreme. Tamo će ih locirati robotski buldožeri i asfalteri, te pretvoriti u sloj strukture brane. Automatizovani valjci taj će sloj pritiskati dok ne bude bio čvrst. Valjci će imati senzore koji će analizirati vibracije tla i druge podatke kako bi nadzirali kvalitet gradnje.
Neće sve poslove u izgradnji brane obavljati mašine. Iskopavanje kamenja s obližnjih planina obavljaće se ručno zbog složenosti zadatka.
Tim napominje da se ova tehnologija može koristiti i u drugim infrastrukturnim projektima, na primer u izgradnji aerodroma i puteva.
Za Saut Čajna morning post komentar je dao i građevinski naučnik koji je želio da ostane anoniman zbog svoje uloge u tehničkoj evaluaciji velikih infrastrukturnih projekata.
“3D tehnologija ima svoje granice, ali naći će više primena u budućnosti. Ona ne može ištampati strukturu koja se sastoji od različitih materijala, na primer armirani beton koji čine čelik i cement. Ali, vojska građevinskih robota može nadoknaditi nagli pad radnika uzrokovan niskim natalitetom”, objasnio je.
