Tokom pandemijske 2020. godine sve je stalo sem akcija kompanija Ilona Maska, koje su porasle za čak 350 odsto. Magazin “Tajm” ga je nedavno proglasio za najuticajniju ličnost na planeti ove, 2021. godine. Mask radi obrnuto od prosečnog čoveka – ako prosečan čovek radi u sadašnjosti da bi dobro živeo u budućnosti, Mask prodaje budućnost od koje dobro živi u sadašnjosti.
prošlog milenijuma. Ko bi iz naše epohe mogao da se nađe na listi? Ilon Mask”, tako je magazin „Tajm” ranije definisao američkog genijalca, da bi ga ove nedelje najpoznatiji svetski časopis proglasio za najuticajnijeg čoveka u 2021. godini. Tako je Ilon Mask zaokružio ovu godinu – počeo je kao najbogatiji čovek na „Forbsovoj” listi, napunio 50 godina i završio je kao najuticajniji čovek planete.
Ilon Mask je čovek za koga se kaže da vidi vek ispred drugih, samo što svoj futurizam ostvaruje u realnom vremenu. On je osnivač kompanije električnih automobila „Tesla” i osnivač privatne kompanije „Spejs Iks” (Space X) koja istražuje svemir sa krajnjim ciljem da naseli Mars. Kao mladić, osnovao je firmu iz koje je kasnije nastao sistem plaćanja „Pejpal”. Istovremeno, Mask je najbogatiji čovek planete koji nema keša za porez, jer kešom ne posluje – posluje mahom digitalnim, virtuelnim novcem, kriptovalutama.
Ukratko, Mask radi sve obrnuto od prosečnog čoveka – ako prosečan čovek radi u sadašnjosti da bi dobro živeo u budućnosti, Mask prodaje budućnost od koje dobro živi u sadašnjosti.
„Ilon Mask je priča o najubedljivijem uspehu koji se desio i koji sam uspeo da zapamtim”, rekao je za “Oko magazin” profesor Ekonomskog fakulteta u penziji Branko Rakita. „To je priča o surovoj tržišnoj realnosti i surovim posledicama tržišnog uspeha, po kojem se silne milijarde uglavnom stiču zadovoljavajući prohteve najbogatijih.”
Blistavi um
Mask je dokazano genijalna ličnost, vodeći izumitelj svoje epohe, popularan poput pop zvezde. Nije tu reč samo o 300 milijardi, na koliko se procenjuje njegovo bogatstvo, nego i o tome što je Mask ekscentrik koji voli provokaciju i uživa u tome da ga prati ceo svet.
Rođen je u Pretoriji u Južnoafričkoj Republici 1971. godine. Njegovo detinjstvo nije bilo lako, a svedočio je da je često, kao štreber, bio žrtva vršnjačkog nasilja. I početak izumiteljske karijere ovog „fantaste” je, simbolički, obeležio prestižni američki magazin: u godini kada je „Tajm” prvi put u istoriji za ličnost godine proglasio kompjuter (1983), Mask je prodao svoju prvu video igricu jednom kompjuterskom magazinu. Imao je tek 12 godina.
Sredinom devedesetih, sa bratom Kimbalom osniva firmu koja se zvala „Zig2” i koja je, kažu upućeni, ličila na „Gugl mape” u trenutku kada Gugl nije ni postojao.
„Imali su samo jedan kompjuter, sajt je radio preko dana, a noć je služila za programiranje”, kaže Saša Marković, inženjer aerokosmonautike. „I on je uspeo da tu aplikaciju proda ‘Njujork tajmsu’ i ‘Čikago tribjunu’. To je prepoznala firma ‘Kobak’ koja im je za nju dala više od 320 miliona dolara. Tako je Mask zaradio svoje prve milione u životu.”
Prva milijarda
Od tog novca osniva firmu za finansijsko poslovanje iz koje će nastati „Pejpal”. Maska često poistovećuju sa „Pejpalom” – činjenica je da je on preteča elektronskog plaćanja, koje je tada bilo vizija, danas se podrazumeva. Istovremeno, taj princip, person to person, jasno je očitao njegov karakter – nema posrednika. Kada je „Pejpal” u oktobru 2002. prodat Ibeju (Ebay), Mask je zaradio svoju prvu milijardu.
Imao je tek 30 godina kada je samostalno krenuo u istraživanje kosmosa, dok je istovremeno počeo da pravi automobile koji ne idu na gorivo, već na struju. U zemljama u kojima se struja dobija na ekološki čist način, to je trebalo da bude i čista ideja.
Čist je, međutim, bio profit. U trenutku kada je ceo svet stao, pandemijske 2020. godine, kretale su se samo akcije kompanije. Tako je firma koja je prodala samo milion automobila, na berzi zavredela kao narednih devet u zbiru.
„Mnogi ekonomisti smatraju da je sve to naduvano preko svake mere”, objašnjava Saša Mirković. „Ljudi shvataju da je to stvar budućnosti, kao kad su počeli mobilni telefoni, svako je hteo da ga ima i onda kad su bili skupi i teško dostupni. Ipak, ‘Teslinim’ automobilima bi se moglo naći milion zamerki, ali Mask je izmislio botove koji podržavaju sve što on uradi. I napadaju sve koji misle drugačije.”
Ilon Mask na “Forbsovoj” listi najbogatijih ljudi na svetu aprila 2021. bio je drugi, posle Džefa Bezosa, a godinu završava kao prvi na listi, sa imovinom procenjenom na preko 250 milijardi dolara
Naduvane ili ne, akcije „Tesle” skočile su 350 odsto. I samim tim, najbogatiji čovek našao se u problemu – nije imao novca da plati porez. Novi zakon o oporezivanju osmišljen je tako da ako vrednost akcija raste, makar vlasnik prstom ne mrdnuo da tome doprinese, moraće da plati proporcionalno više poreza. Mask, međutim, nije imao keša, pa je pitao svoje pratioce na Tviteru šta da radi, odnosno da li da proda akcije? To je postala najskuplja licitacija u istoriji.
Mask, Tesla i litijum
Ako ekologija pokreće „Teslu”, u Evropi bi ekologija mogla i da ga zaustavi. Kada je Mask u Berlinu najavio otvaranje najveće kompanije u Evropi, ekološki pokreti, ali i nemačka ekološka birokratija, učinili su da je izgledalo lakše lansirati se u kosmos, nego taknuti prirodu u Nemačkoj.
Nemci su bili zabrinuti zbog seče 300 hektara šume, zatim zbog toga što se fabrika gradi u zaštićenom vodnom području, ali i zbog straha od kopanja litijuma koji se koristi za baterije za pola miliona električnih automobila godišnje, koliko je planirano da se proizvede.
Nije samo litijum problem, za nekoga ko važi za ekološkog vizionara. Baterije Maskovih automobila sadržale su i kobalt, redak metal koji postoji tek u nekoliko zemalja na svetu, a najpotresnije slike stizale su iz Konga gde na iskopavanju metala, u neljudskim uslovima, rade i deca.
„Kada su Masku srenuli pažnju da su mu krvave ruke jer je dečji rad ugrađen u svaku bateriju, on je rekao da se svečano obavezuje da će da eliminiše kobalt, ali nikada nije rekao dokle se sa tim stiglo”, objašnjava Marković.
„Marsovac” sa Zemlje naseljava Mars
Najapstraktniji Maskov izum je kompanija „Spejs Eks”, koju je takođe osnovao u ranim tridesetim.
Njegov kosmički program vrlo je intenzivan i jedini je privatni program koji parira istraživanjima NASA. Do sada je imao 179 lansiranja od kojih je 170 bilo uspešno, rasprodat je godinama unapred i nije izgubio nijedan ljudski život.
„Vratio je Amerikance u kosmos”, ističe Marković.
Maskov cilj je da kolonizuje Mars, a prvi putnici najavljeni su za 2025. godinu. O ceni karte se spekuliše, a Mask kaže da će koštati kao „skuplja svadba” od oko pola miliona dolara.
Ilon Mask misli da je to moguće – sve što je radio a što je ispočetka izgledalo nadrealno, olako je postajalo deo našeg svakodnevnog života. Maskov plan je da do 2050. godine na Marsu bude milion ljudi, koji će biti transportovani njegovim raketama za deset osoba. Dok jedni to vide kao ostvarenje njegovih dečačkih snova, drugi vide kao novi profit.
„Namirisao je i tačno prebrojao koji je broj onih koji su u životu sve iskusili i treba im neko novo uzbuđenje”, kaže profesor Branko Rakita.
Novac bez ograničenja, tvitovi bez kočnica
Automobil „Tesla” može da se kupi i kriptovalutama, koje već desetak godina postoje u virtuelnom svetu. Kao i sve u vezi sa Maskom, i njegova komunikacija je mahom virtuelna gde, poput Donalda Trampa, neobuzdano piše po Tviteru I tvitovima trese planetu. Trenutno ga na ovoj društvenoj mreži prati 66 miliona ljudi.
Zbog toga što je tvitovima „ljuljao” berzu, optužen je da je digitalni mešetar. Jednom prilikom objavio je da je pronašao privatnog investitora za „Teslu” koji će da otkupi sve akcije kompanije. Kada su akcije počele da divljaju, američka državna komisija pokrenula je istragu i ustanovila da takav investitor ne postoji, a da je obmanjivanje malih investitora i navođenje na pogrešan korak krivično delo. Proces je završen vansudskim poravnjanjem – „Tesla” je platio 20 milijardi dolara, Mask je platio isto toliko.
Maskov megafon, Tviter, bubnji od kontroverzi. Osim o akcijama, izjašnjavao se o kovidu gde je tvrdio je da hlorokin, lek koji ga je pre 20 godina spasio od malarije u Južnoafričkoj Republici, leči koronu, iako to nikada nije dokazano. Rekao je i da će virus u SAD-u nestati u aprilu prošle godine, ali virus, očigledno, nije nestao. Ipak, sve to se, u moru „tvitova” brzo zaboravilo.
Porodični i politički kod
Maskov privatni život buran je kao i poslovni. Jer živi poput američkog plejboja, sa nekoliko brakova iza sebe i šestoro dece. Poslednje dete u nizu ima šifrovano ime ‘X Æ A-12’.
Privatno ga opisuju kao paraonika koji nikom ne veruje i koji u pola noći može da promeni strategiju poslovanja koncipiranu mesecima. U jednoj televizijskoj emisiji, gledaocima je poverio da ima Aspergerov sindrom i „teškoće u društvenim interakcijama”.
Teškoća je bilo i u političkim interakcijama, u disciplini za koju priznaje da „nema talenta”. Bio je u dva Trampova odbora za ekonomiju i oba je napustio kada se Tramp povukao iz Pariskog dogovora. Upućeniji kažu da „podjednako daje” i republikancima i demokratama, da bi imao svoj glas u politici.
„To su ljudi koji politiku vide drugačije”, objašnjava novinar Zoran Stanojević. „I Mark Zakerberg i Džef Bezos su se politički pronalazili. Bezos je vlasnik ‘Vašington posta’, Zakerberg je svega ostalog kad su mediji u pitanju. Kad govorimo o politici i njima u politici, ne možemo da govorimo o standardnim modelima. Mislim da će oni u nekom trenutku da budu i vlasnici politike, samo mi toga nećemo biti svesni.
U društvu vlasnika „Amazona” Džefa Bezosa, Mask se našao i u jednoj prozivci koju im je uputio prvi čovek Programa Ujedinjenih nacija za hranu. Sugerisao im je da sa 2 odsto svog bogatstva mogu da reše glad u svetu. Mask, koji se ne kotira dobro na američkim listovima filantropije, poručio je UN-u da mu kažu kako planiraju da reše problem gladi sa 6 milijardi dolara i prodaće svoje akcije.
O ovom pitanju nije se glasalo na Tviteru. A i da se glasalo, bilo bi kao i u svemu do sada – i što smo znali i čega nismo bili svesni – baš onako kako on želi.
