Bivši golgeter Intera nije uspeo da preboli smrt oca, pao je u depresiju i alkoholizam, pa je brzo njegov talenat protraćen.
Sa 19 godina postigao je golčinu Real Madridu kakav se ne pamti na kultnom “Santijago Bernabeuu”.
“Najlepše pamćenje, ono koje mi je najvažnije, bilo je moje putovanje u Madrid. Otišao sam na ‘Bernabeu’ 14. avgusta 2001. noseći dres Intera protiv Reala. To mi je bio dovoljan motiv. Izašan sam na teren razmišljajući kao da igram u prašini moje favele. Driblao sam, šutirao, sve mi je išlo. Slobodan udarac, a meni u glavni da šutiram ispred kuće i da se moja majka dere. Ludela je kada sam šutirao. Pokazao sam svetu šta sam vežbao. Kažu da je lopta išla 170 kilometera na čas“, rekao je Adrijano.
Nije tačno izmereno kojom brzinom je išla lopta, ali u slučaju da je taj podatak onda bi bio rekord. Gol pogledajte u videu od 3:20.
Ubrzo je dobio nadimak Imperator (car u prevodu).
“U početku nisam mislio da su ljuti na mene kad su me tako zvali. Bilo je lepo postepeno otkrivati naklonost svih ljudi u Interu. U Milanu sam se uvek osećao kao kod kuće. Odmah sam postao pravi igrač Intera. Mojih 3: 2 u derbiju protiv Milana svi pamte. Moj poslednji gol u Interu je bio baš u derbiju“.
Sve je otišlo nizbrdo kada su mu javili da je ostao bez oca zbog srčanog udara.
“Smrt mog oca ostavila je nepremostivu prazninu u mom životu. Zanimljivo je da mi je rodni Brazil vratio malo svetlosti u nekim užasnim danima. Ne možete zamisliti moje stanje uma. Vraio sam se u Italiju, igramo protiv Bazela i osvojim loptu, ostavim dvojicu iza sebe, oni pokušavaju da se sruše, ali dajem gol. Svu energiju u proslavi posvetio sam ocu. Još pamtim zagrljaje saigrača. Inter je uvek bio tu u mom najtežem periodu. Morati mi je bio kao otac, isto Zaneti i večno ću im biti zahvalan“, zaključio je.
