IDENTITETSKA PIRATERIJA - BIGportal.ba
BIG preporuka

IDENTITETSKA PIRATERIJA

Piše: Milomir Stepić Posle talasa skrnavljenja, devastacije i rušenja crkava i manastira 1999. i 2004. godine, secesionisti su sada pristupili faznom prisvajanju srpsko-pravoslavnog identiteta kao najveće smetnje sveobuhvatnom rasrbljavanju i arbanašenju Kosova i Metohije Viševekovno kolonijalno i ekspanzionističko iskustvo naučilo je atlantističke sile da za dugoročno vladanje osvojenom teritorijom više…

Piše: Milomir Stepić

Posle talasa skrnavljenja, devastacije i rušenja crkava i manastira 1999. i 2004. godine, secesionisti su sada pristupili faznom prisvajanju srpsko-pravoslavnog identiteta kao najveće smetnje sveobuhvatnom rasrbljavanju i arbanašenju Kosova i Metohije

Viševekovno kolonijalno i ekspanzionističko iskustvo naučilo je atlantističke sile da za dugoročno vladanje osvojenom teritorijom više nije dovoljno vojno je kontrolisati. Shvatili su da je neefikasno držati je pod klasičnom okupacijom, uvesti sopstvenu upravu, sprovoditi represiju i masovno ubijati ili raseljavati domicilno stanovništvo. Nije svrsishodno čak ni postavljati garniture marionetskih vlasti, uključujući i generacije poslušne, pokondirene i odrođene elite. Rastuće unutrašnje nezadovoljstvo porobljenih, zajedno sa promenom odnosa na međunarodnom planu, kad-tad može da donese obrt. Stoga je perfidni imperijalni um smislio nešto bolje za slabljenje i disciplinovanje „neposlušnih“ naroda i država – fragmentiranje, redukovanje, uzurpiranje i preoblikovanje identiteta. Metodi, mehanizmi i instrumenti realizacije razvijeni su do neslućenih razmera. Ulogu izvršilaca, zavisno od uslova, igraju neposredno velika sila i/ili njeni regionalni vazali, a sa posebnom posvećenošću u identitetskoj agresiji učestvuju lokalni poverenici -preobraćenici. Oni tako pokrovitelju plaćaju za podršku „preumljenju“, istovremeno iživljavajući svoj konvertitski kompleks obračunavanjem sa onima koji su ostali dosledni izvornom identitetu. Simbioza interesa i turboetnogeneze!

OTPADNIČKI VIRUS Srbi su odavno postali predmet identitetske otimačine čiji je cilj da postanu populaciono i teritorijalno smanjeni, te stavljeni u obruč neprijateljskog susedstva, mahom proizvedenog od nekadašnjih sunarodnika. Od jugoslovenstva početkom i stvaranja novih nacija sredinom 20. veka, ciklus je sada stigao do učvršćivanja poluga antisrpstva bez koga bi ti etnohibridi izgubili raison d’être. Versko, kao ključna odrednica nacionalnog u postjugoslovenskom delu Balkana, uvek se zloupotrebljavalo kao pokretač konvertitskog virusa i ubitačno geopolitičko oruđe. Islamizacija i pokatoličavanje pravoslavnih Srba pokazali su se kao snažan, ali ipak nedovoljan instrument rasrbljavanja. Stoga su im pridodati generisani raskoli – nekanonske „secesije“ od Srpske pravoslavne crkve. Najkarakterističniji primeri su oni unutar makedonskih i crnogorskih tzv. AVNOJ-skih granica!? To podrazumeva i otimanje srednjovekovnih crkava i manastira kao prvorazrednih repera srpskog prostora. U makedonskom slučaju to je ostvareno u tišini titoizma, a u crnogorskom se priprema kvazidemokratski, zakonskim rešenjima.

FAZE RASRBLjAVANjA Po već zadatom modelu, sada se sa republičkog/novodržavnog nivoa prelazi na pokrajinski plan, tj. u samo srce srpskog identiteta – na Kosovo i Metohiju. Ko je mislio da je gradnja prizrenske Sinan-pašine džamije kamenim blokovima srušene crkve Sv. Arhangela, zadužbine srpskog cara Dušana Silnog, odavno prevaziđena prošlost – prevario se. Da se radi o kontinuitetu i sistematičnosti svedoči nedavni pokušaj da se ilegalni konzervatorski radovi na srpskom pravoslavnom hramu Sv. Nikole (14. vek) u Novom Brdu iskoriste za njeno preimenovanje u rimokatoličku „trobrodnu baziliku u Artani“. Posle talasa skrnavljenja, devastacije i rušenja crkava i manastira 1999. i 2004. godine, secesionisti su sada pristupili faznom prisvajanju srpsko-pravoslavnog identiteta kao najveće smetnje sveobuhvatnom rasrbljavanju i arbanašenju Kosova i Metohije. Taj mehanizam sadrži više koraka, od kojih neki, zavisno od konkretnog slučaja, mogu da budu i preskočeni, a postupak ubrzan. (videti šemu)

KOSOVARENjE Sve preporučujući se za prijem u UNESKO, „privremene institucije u Prištini“ dosledno izbegavaju da govore o srpskom nasleđu na Kosovu i Metohiji, već ga često označavaju samo kao hrišćansko ili vizantijsko? U njihovim časopisima, udžbenicima, turističkoj ponudi i bedekerima, Pećka Patrijaršija, Dečani, Bogorodica Ljeviška i Gračanica po pravilu se navode kao kosovska kulturna baština. Radi prikrivanja arbanaške otimačine, zapadni pokrovitelji „novorođene države na Balkanu“ otvoreno podržavaju meltingpot-ovsku tezu o kosovarskim hrišćanskim verskim objektima. Šta bi trebalo da bude završna faza videlo se u svojevrsnom ogledu pokatoličavanja ostataka novobrdske crkve Sv. Nikole, nekadašnjeg sedišta srpskih episkopa. A Vatikan, „koji ne priznaje kosovsku nezavisnost“, spreči li i osudi li taj čin?

Piše: Milomir Stepić za pecat.co.rs

Danas objavljeno

Južnjačka drskost dječaka iz niške Pasi Poljane: Kad Piksi kaže da će gi tepamo!

Zeljka

Vlaška magija, tabloidna realnost i politička fikcija u “Crnoj svadbi”

Zeljka

Fudbal, Jugoslavija i Srbija: “Ljudi moji, je li to moguće“ – trenuci koje navijači ne zaboravljaju

Zeljka

Ostavite komentar