To je izjavio stalni predstavnik Krima pri predsedniku Rusije i potpredsednik Vlade Republike Krim Georgij Muradov.
“Manijakalna zavisnost kijevskog režima od ideje odvajanja Krima od Rusije, koju je Vašington ubacio u njegovu pomuc´enu svest, neprestano vodi ka potpunom krahu ukrajinske državnosti. Moskva je više puta upozoravala na pogubnost ove politike”, rekao je Muradov za Sputnjik.
Prema njegovim rečima, po svemu sudec´i, “američki lutkari” takođe ne mogu da se pomire sa neuspehom svojih nada iz 2014. godine da tik uz Rusiju dobiju sopstvenu pomorsku bazu u Sevastopolju.
“Očigledno je da svetsku zajednicu, osim čopora neokolonija koje kontroliše isti taj Vašington, ova tema odavno ne zanima. A mnogi u Rusiji i svetu ne bez osnova veruju da c´e pokušaj da se oživi ideja o ‘deokupaciji Krima’ doliti još više ulja na vatru ukrajinske krize i staviti svet na ivicu pravog rata”, naglasio je Muradov.
Kako je naveo, prema novom antiruskom skupu u obliku Krimske platforme, koji priprema Zapad, treba se ponašati, posebno u trenutnoj teškoj međunarodnoj situaciji, kao prema izuzetno opasnoj ideji, kao još jednom pokušaju eskalacije antiruske borbe koalicije zapadnih zemalja.
Ranije je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski u video poruci ponovio da c´e Kijev definitivno “vratiti” Krim pod svoju kontrolu.
Prema njegovim rečima, Krim je “ukrajinski” i Ukrajina ga se nikada nec´e odrec´i. Zelenskim pri tome nije naveo vreme “povratka” poluostrva.
On je takođe najavio i održavanje međunarodnog samita o “deokupaciji” poluostrva – Krimska platforma.
Krim je ušao u sastav Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto glasača Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je zatvoreno.
