I prije četiri godine prerano su ga otpisali: Hoće li Amerika Trampa učiniti još većim? - BIGportal.ba
Svijet Vijesti

I prije četiri godine prerano su ga otpisali: Hoće li Amerika Trampa učiniti još većim?

Mediji su se 2016. godine utrkivali ko će pre da otpiše Donalda Trampa, i za novu predsednicu proglasi Hilari Klinton, kandidatkinju demokrata.

Iako je, kako se bližio novembar, bilo sve neizvesnije ko će postati sledeći predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Hilari Klinton važila je za favorita. Razlozi su bili brojni.

Finansije

Prva stvar koja je išla u korist Hilari Klinton bile su finansije. Njen tim je tada za potrebe kampanje do septembra te godine prikupio 700 miliona dolara, što je u tom trenutku bilo skoro dvaput više novca od onog koji je prikupio sadašnji predsednik Donald Tramp. U tom trenutku on je skupio “jedva” 370 miliona.

Od sedamdesetih godina samo se jednom dogodilo da je kandidat sa manje novca u kampanji pobedio, i to je bio Džimi Karter. Vodeći se tim pravilom da je suma novca gotovo direktno proporcionalna broju glasova, Tramp je tokom kampanje predstavljan kao neko ko tu “nema mnogo šta da traži”.

(Ne)poznato lice

Hilari Klinton je već bila poznata u političkim krugovima demokratske stranke. Bila je 42. prva dama SAD, kao i dugogodišnja članica Demokratske stranke. Iako je do samog kraja bilo neizvesno da li će predsednički kandidat bit ona ili Berni Sanders, već je imala izgrađeno političko ime, određenu reputaciju, a često se pojavljivala u medijima.

S druge strane, Tramp je neposredno pred predsednilke izbore postao “pravi republikanac”. Iako dobro poznat javnosti u Sjedinjenim Državama, kao bogati biznismen oštrog jezika, u svetu politike nije bio toliko prisutan aktivno. Iako je veoma često imao svoje “političke angažmane”.

Tramp je, reklo bi se kod nas, “preletačević”. I mada prvo jeste bio član Republikanske stranke, još od 1987. godine, on je 1999. prešao u reformiste, a 2001. postao je i član demokrata. Ipak, u “matičnu” stranku vraća se 2009. godine, a široj javnosti kao republikanac postaje poznat tek neposredno pred kandidaturu u svojoj stranci.

Sama činjenica da nije klasičan republikanac i da prosečan republikanac ne može biti zadovoljan Trampom s obzirom na to da on nema istoriju u Republikanskoj stranci bila je tokom kampanje dovoljna da se Tramp otpiše.

Pobeda je, čini se, iznenadila i same republikance.

“Make America Great Again” ili “Hilari za Ameriku”

Pred predsedničke izbore 2016. godine slogani kandidata su kritikovali i bili kritikovani.

I dok je Hilari svojim jednostavnim “Hilari za Ameriku” slala poruku da će nastaviti ono što je u dva mandata demokratska administracija Baraka Obame započela i radila, Tramp je i sam slogan iskoristio da kritikuje. Njegova poruka da će njegovom pobedom Amerika ponovo biti sjajna, velika i onakva kakva je nekad bila, jasno pokazuje stav da su demokrate, bar iz ugla republikanskog kandidata, sve radile pogrešno.

Trampove pristalice su, tokom predizborne kampanje, uspele da iskoristie slogan Hilari Klinton za “obračunavanje” sa njom i sa stvarima koje ona predstavlja, porukom – “Hilari za zatvor”.

S druge strane, mnogi su zamerali da je Trampov slogan previše egositičan, i da u prvom planu nije Amerika, nego Tramp, jer je sam izgled slogana u kampanji bio takav da je naglasak na njegovom imenu, dok se poruka nalazila ispod imena napisana manjim fontom – neki bi rekli neprimetna.

Kritika da će glasači prepoznati da je Trampu važan on sam a ne država ipak je ostala u senci, sam slogan bio je dominantan na skupovima tokom sve četiri godine mandata, a “dočekao je” i večerašnje izbore.

Fotelja koja (ne) izmiče

Ono što je obeležilo Trampovu kampanju, a može se reći i mandat, svakako jeste način komunikacije sa medijima koji je često nailazio na osudu njemu nenaklonjene javnosti.

Pristup da u svojim obraćanjima vređa ne samo političke protivnike, nego i medije, ali i manjine, bez obzira što je kritikovan od mnogih nije prestao da bude deo njegovog, kakvog-takvog, imidža.

Tokom kampanje Tramp je koristio svaku priliku da iznese svoj stav o Latinoamerikancima. Priče o famoznom zidu između Amerike i Meksika, nazivanje Latinoamerikanaca silovateljima, ubicama, i svim mogućim pogrdnim imenima, a na kraju i izbacivanje meksičkog novinara sa konferencije za štampu.

Tramp je čak na mitingu u Nju Hempširu video avion i iskoristio priliku da kaže da je to možda meksički avion “koji je spreman da napadne“.

“Meksiko… Poštujem Meksiko, poštujem njegove lidere, što su uradili za nas je neverovatno. Zapravo ono gore bi mogao da bude meksički avion koji se sprema za napad“, rekao je tada Tramp.

Pored kontroverznih izjava o Latinoamerikancima, na “tapetu” tadašnjeg republikanskog kandidata bili su i muslimani. Celokupnu versku zajendicu izjednačavao je sa teroristima i islamistima, a nije mu bilo teško ni da navodi da su sirijske izbeglice “trojanski konj”, kao i da celokupna priča sa migrantima samo šteti prosečnom Amerikancu urušavajući američku ekonomiju.

Ovakve izjave, bez obzira na to da li su glasači s njim ili saglasnii ili nisu, bile su idealna prilika da se Tramp nađe u centru pažnje i da se o njemu govori.

Ipak, svaki Trampov ispad, u tom trenutku pre četiri godine, ubeđivao je analitičare da je predsednička funkcija njemu sve dalja i da će neopredeljeni glasači osuditi ovakvu retoriku i diskriminatorski stav prema migrantima odakle god oni dolazili.

Najveća demokratija sveta, rušeći sve prognoze analitičara, ovo Trampu, izgleda ipak nije uzela za zlo.

Slična situacija je i ove godine. Problematične izjave, afere, loš odnos prema medijima, zapaljiva retorika, vređanje protivničkog kandidata… Tramp se ponovo otpisuje, i svuda se može čuti da će Donald Tramp biti jedan od retkih predsednika koji nije uspeo da osvoji drugi mandat.

Izvor: Dragana Plazinić , B92
Ilustracija: Getty Images/ Pool / Pool

Danas objavljeno

Šestoro mrtvih u požaru u Brčkom

M.

Patrijarh Porfirije stigao u manastir Miloševac kod Prijedora

M.

Nova pravila za ulazak u Njemačku

M.

Ostavite komentar