Ukoliko se ne otkrije i ne leči na pravi način ova bolest ugrožava: srce, bubrege, vid. U Srbiji je dijabetes peti vodeći uzrok umiranja i peti vodeći uzrok opterećenja bolestima.
U Srbiji sa dijabetesom živi oko 770.000 ljudi od kojih je polovina radno aktivna. Svake godine oko 3.400 osoba izgubi bitku sa njim. Da bi se stanje poboljšalo stručnjaci ističu važnost prevencije.
„I pored epidemije (koronavirusa), poslednjih godina, učinili smo veliki prodor dijagnostike i terapije. Zbog okolnosti nije se moglo mnogo raditi na prevenciji jer je ona podrazumevala šire okupljanje pacijenata i direktnih kontakata preko domova zdravlja“, kaže profesor Nebojša Lalić.
Prema njegovim rečima, procena rizika je osnova, a ona se može uraditi i pomoću upitnika, bez vađenja krvi, a potom se daje savet o promeni ishrane i načina života što se prati tokom najmanje dve godine.
Previše ugljenih hidrata u ishrani i prekomerna težina su preduslovi za razvoj dijabetesa
U novembru i decembru, preko domova zdravlja, građani će se pozivati upravo na takvo testiranje rizika.
Među simptomima koje ne smemo ignorisati su pojačana žeđ, učestalo mokrenje, opšti osećaj malaksalosti.
Ovi simptomi ne moraju biti siguran znak da je u pitanju dijabetes, a može se desiti i da je šećer povišen, a da oni izostanu.
„U 36 odsto slučajeva pacijenti ne znaju da imaju šećernu bolest i to je veoma opasno“, ukazao je dr Lalić.
Pilot projekat e-dijabetes omogućava komunikaciju lekarima na primarnom nivou i lekara na višem nivou čime se ubrzava proces potrebe konsultacija na primarnom nivou do dobijanja povratnog mišljenja i donošenja odluke.
„Već dve godine u upotrebi su senzori. To je veliki pomak u mogućnosti boljeg određivanja glikemije, posebno u tipu 1“, rekao je dr Lalić koji je dodao da će se kada u decembru bude stupio na dužnost predsednika Evropskog udruženja za dijabetes truditi da sve akcije imaju većeg odjeka u Srbiji.
RTSmagazin.
