Predmet proučavanja studije su delfini i kitovi piloti sa dugim perajima nasukani duž obala Škotske, koji su bili pozitivni na klasične markere za Alchajmerovu bolest koji se koriste kod ljudi.
Te životinje se nasuču u grupama, na plaže u plitkim vodama, ali to se ne dešava često. Onda čovek pokuša da ove životinje vrati u duboke vode, ali mnoge od njih uginu.
Ne zna se zašto su se delfini i kitovi nasukali, pa istraživači pokušavaju da razreše ovu misteriju.
Istraživači sa univerziteta u Glazgovu i Edinburgu, kao i tim „Moredun“ Istraživačkog instituta u Škotskoj, analizom mozgova 22 delfina, otkrili su da neki od njih sadrže tragove Alchajmerove bolesti. Pet delfina imalo je markere aktivnosti bolesti.
„Mislio sam da samo ljudi pate od demencije. Naše istraživanje me je demantovalo“, istakao je koautor studije, prof. dr Frank Gan Mor sa Univerziteta u Glazgovu.
Ne zna se uzrok ove degeneracije mozga, ali tu bi mogao da leži odgovor zašto su se neke grupe kitova i delfina nasukale u plitku vodu obala Škotske.
Postoji i teorija „bolesnog vođe“, prema kojoj su zdravi kitovi nasuču na obalu jer prate vođu grupe koji je oboleo.
Istraživači su pronašli znake Alchajmerove bolesti kod tri od 22 nasukana belokljuna delfina i dugoperog pilotskog kita, takođe člana porodice delfina. Prema radu objavljenom u časopisu Juropijen džurnal of neurosajens (European Journal of Neuroscience) sve tri životinje bile su stare za svoju vrstu i pokazale su obeležja Alchajmerove bolesti kao kod ljudi.
„Ovo značajno otkriće pokazuje da je mozak delfina sličan ljudskom. Lezije na mozgu ukazuje na to da delfini mogu da pate od Alchajmerove bolesti kao ljudi, ali je potrebno dodatno istraživanje da bi se bolje razumelo kako se bolest razvija kod životinja“, naglasio je dr Mark Degliš sa Univerziteta u Glazgovu.
„Promene na mozgu starijih delfina slične su promenama kod starijih ljudi obolelih od Alchajmerove bolesti. A pitanje da li su se delfini i kitovi nasukali zbog ovih patoloških promena na mozgu, biće predmet našeg budućeg rada“, zaključila je profesorka Tara Spirs-Džons sa Univerziteta u Edinburgu
