Piše: Branko Žujović
„PEČAT“ NA SAJMU U NINGBOU
Stiče se utisak da sajamska platforma na jugoistoku, koju je Kina ustanovila pre pet godina, kako bi razvijala trgovinsku saradnju sa zemljama centralne i istočne Evrope, još nije dosegla svoj tržišni maksimum, ali je Srbija ove godine predstavila najviše brendova, naročito iz oblasti vinarstva i prehrambene industrije
Veče pre početka sajma preduzeća iz zemalja centralne i istočne Evrope u Ningbou, velikom lučkom gradu na jugoistoku Kine koji je početna tačka Pomorskog puta svile, održanom od 8. do 12. juna, autor ovih redova obišao je obližnji finansijski centar pun staklenih gejzira visokih više od stotinak metara.
Na platou ukrašenom velikom muzičkom fontanom, sa podrazumevajućim razigranim neonskim svetlima, bila je neuobičajena scena: starija radnica gradske čistoće, očigledno žena pred penzijom, sedela je na službenom motoru sa malom prikolicom za pražnjenje uličnih kanti i veoma posvećeno fotografisala fontanu koja je u suton veselim vodoskocima dirigovala zvučnicima iz kojih se razlegala neka čudna kineska sudbinska simfonija, konceptualna mešavina savremeno obrađenog borbenog marša i opere prožete modernim akordima.
PRIČA O TJENANMENU Gledajući staru čistačicu, koju je tokom kratke pauze na dužnosti pokretala neka duboka, možda prigušena umetnička vokacija, setio sam se razgovora od pre nešto više od deset godina, sa svojom koleginicom, tada njenih godina, u avionu Peking–Hangdžou. Bio sam prvi put u Kini i kao svaki skorojević upao sam u zamku pitajući naivno svoju saputnicu za incident na trgu Tjenanmen.
„Vidite, mi ne znamo šta se tačno tamo dogodilo 4. juna 1989. godine“, odgovorila mi je koleginica. „Mi znamo samo za medijske interpretacije tog događaja, a one su veoma, veoma široke. Zapadni mediji će još dugo pokušavati da incident na Tjenanmenu prikažu kao brutalni pokolj. Da biste razumeli šta se tamo zaista desilo, treba analizirati dostupne činjenice i ukupno plaćenu cenu. Da su strane sile ovde uspele da izvedu ’demokratsku revoluciju’, a bile su to godine demokratskih revolucija, mi bismo danas, umesto jedne, imali nekoliko Kina. Mnoge od njih bi bile zavađene međusobno, pa i sukobljene, a neke od njih bi bile u konfliktu sa susedima, pa vi i ja sigurno ne bismo udobno putovali ovim avionom i pričali o tome šta se dogodilo na Tjenanmenu. Ako bismo se uopšte i sreli, pričali bismo o mnogim drugim nemilim događajima koji bi, u tom slučaju, usledili i bili aktuelni“, dodala je.
Ukratko, da je incident na Tjenanmenu poprimio suprotan istorijski tok, čistačica pred fontanom u finansijskom centru Ningboa, kojim dominira oblakoder Banke Kine (Bank of China), bila bi ili bez posla, ili bi teškom mukom radila za crkavicu tek da bi preživela. Na licu kineske čistačice, međutim, očitavalo se spokojno zadovoljstvo i optimizam koji nije moguće uočiti na licima uličnih čistača kod nas.
Danas, dve decenije posle incidenta na Tjenanmenu, sudeći prema podacima objavljenim zahvaljujući uzbunjivačima, znamo da pokolja na tom trgu nije bilo. Kineski pogled na svet, kao što je koleginica rekla, nalaže sravnjenje računa iz široke perspektive i objektivan proračun opšte štete, odnosno koristi, u odnosu na pojedinačnu štetu/korist.
Sutradan, u gigantskom sajamskom centru prijatno iznenađenje: prema slobodnoj proceni posmatrača, Srbija je izložila najviše robnih marki, pretežno iz oblasti vinarstva i prehrambene industrije.
U Ningbou su se, pored stalno prisutnih „Topličkih vinograda“, pojavili „Rubin“ iz Kruševca sa svojom marketinški osveženom i zapaženom ambalažom, vinarija „Doja“, zatim „Tesla voda“ čiji će naziv kineski partner, kompanija „Ningbo sjangmjao tehnolodži“ uskoro preimenovati u „Tesla kod“ zbog spora sa sada već bivšim partnerom „Neutrino pauer“ iz Valjeva, zatim ostala vina i rakije visokog kvaliteta, suncokretova ulja, kafa i dr.
Stiče se utisak da sajamska platforma na jugoistoku, koju je Kina ustanovila pre pet godina, kako bi razvijala trgovinsku saradnju sa zemljama centralne i istočne Evrope, još nije dosegla svoj tržišni maksimum. Šesnaest zemalja centralne i istočne Evrope, odnedavno pojačane Grčkom, pretežno su izložile svoja vina i prehrambene proizvode, sa izuzetkom Češke koja je predstavila svoju automobilsku industriju, te Poljske i pribaltičkih zemalja koje su ponudile i proizvode od ćilibara. U crnogorskom paviljonu je, primera radi, bilo izloženo samo vino „Plantaža“ iz Podgorice.
LUKA GIGANT Ningbo je jedna od najvećih luka na svetu (po nekim parametrima i najveća). Prema zvaničnim podacima, u ovdašnjoj luci godišnje se pretovari 26,35 miliona kontejnera. Ningbo se nalazi u jugoistočnoj kineskoj provinciji Džeđang, poznatoj po razvijenom preduzetništvu, inovacijama i uopšte ekonomiji i trgovini.
Provincija Džeđang smeštena je južno od Šangaja, a Ningbo je sa ovim velikim gradom i takođe važnom lukom povezan mostom dugim tridesetak kilometara preko zaliva Hangdžou.
U glavnom gradu provincije Džeđang, Hangdžou, nalazi se sedište „Alibabe“ Džeka Maa, jedne od najvećih tehnoloških kompanija na svetu.
Provincija Džeđang obuhvata površinu veću od Srbije (101.800 km2), a naseljava je šezdesetak miliona stanovnika.
Obraćajući se učesnicima sajamske konferencije posvećene učešću ove provincije u projektu uspostavljanja ekonomskog pojasa duž puteva svile („Pojas i put“), njeni najviši predstavnici istakli su u prvi plan činjenicu da je za velike poslovne poduhvate u ovoj provinciji nekada bilo potrebno pribaviti 23 sertifikata i predati ih na najmanje tri mesta. Danas se sve administrativne formalnosti rešavaju na jednom mestu u roku od tri meseca. Poređenja radi, pribavljanje dokumentacije za projekte sličnog obima u Nemačkoj traju šest, a u Kanadi do 18 meseci.
Od 2013. do 2018. godine provincija Džeđang je sa zemljama uključenim u projekat „Pojas i put“ ostvarila ekonomsku saradnju čija vrednost prevazilazi 680 milijardi dolara. Kumulativne domaće investicije u projekte duž puteva svile iznosile su 28,52 milijarde dolara. Zahvaljujući ulaganjima iz provincije Džeđang, u zemljama duž puteva svile otvoreno je šezdesetak hiljada radnih mesta u deset ekonomskih i trgovinskih zona.
Posebnu pažnju domaćini sajma preduzeća iz zemalja centralne i istočne Evrope poslednjih godina posvećuju razvoju elektronske trgovine. Ne bez ponosa, oni ističu da je prekogranična elektronska maloprodaja u provinciji Džeđang lane dostigla 12,2 milijarde dolara, beležeći rast od neverovatnih 39 odsto.
Uz to, iz provincije Džeđang put Evrope godišnje se otisne 320 kompozicija teretnih vozova koji „pokrivaju“ ukupno 35 zemalja. Provinciju sa svetom povezuje 89 međunarodnih letova.
Posebno mesto među projektima saradnje duž puteva svile dobila je fabrika „Mint“, čija je izgradnja počela 2. aprila ove godine u Loznici. U materijalu odštampanom za potrebe učesnika pomenute konferencije, fabrika u Loznici našla se u društvu Probne zone slobodne trgovine provincije Džeđang i slične zone u Usurijsku u Rusiji, zatim industrijskih parkova u Češkoj, Uzbekistanu i Vijetnamu, projekata industrijske saradnje koje provincija Džeđang razvija s partnerima u Indoneziji, na jugu Sumatre, zatim u Meksiku, Egiptu, Kambodži, Laosu i drugim zemljama.
Tokom poslednjih dana sajma u Ningbou stigla je vest da je američki ministar finansija Stiven Mnučin saopštio da bi predsednik Donald Tramp mogao da ublaži restrikcije kineskoj kompaniji „Huavej“ ako bude bilo napretka u trgovinskom sporu s Kinom.
Oštroumno opažanje Slobodana Vladušića, nakon njegove decembarske posete Kini, da je nemogućnost da se kupi najobičniji džins u SSSR-u bio jedan od razloga propasti te imperije, te da Kina, dajući neograničenu slobodu svetskim brendovima ne ponavlja istu grešku, može da se predstavi i recipročnim pitanjem: ne čine li SAD danas istu vrstu greške kao SSSR, izolujući sve neodoljiviji „Huavej“ (kompanija je lane prodala 200 miliona mobilnih uređaja) od svojih građana, pravdajući to opasnošću koju navodno nose kineske tehnologije pete generacije? „Huavej“ zahvaljujući američkom protekcionizmu postaje novi džins, upravo zabranjeno voće mlađih američkih generacija.
Premda je poređenje po obimu i atmosferi dve različite epohe nezahvalno, priroda problema je potpuno ista: SAD se danas okružuju carinskim barijerama istom ili većom brzinom od one kojom se Kina postepeno otvara ka svetu.
Premda široko podržan od kineske države, sajam u Ningbou je, sa svim svojim nedostacima, veliki korak dalje od izolacionizma i protekcionizma.
