DA li ćemo uskoro moći da odgonetnemo i datum svoje smrti, ili su nagoveštaji u tom pravcu, koje sa velikim samoupozdanjem daju naučnici iz Nemačke, ipak, samo “naučna fantastika”? Oni, naime, tvrde da su razvili test iz krvi kojim mogu sa visokom pouzdanošću da procene rizik od smrti u narednih 10 godina.
Doktor Petar Vuković, kardiohirurg Instituta “Dedinje”, međutim, kaže da se ideja analize većeg broja biomarkera radi procene verovatnoće neke bolesti, pa čak i smrtnog ishoda, već primenjuje u kliničkoj praksi, ali da na osnovu toga nikako ne mogu da se predviđaju događaji u potpunosti.
Grupa stručnjaka Instituta za biologiju “Mek Plenk” sprovela je studiju u kojoj je učestvovalo 44.000 ljudi, između 18 i 109 godina. Prema rezultatima studije identifikovano je 14 biomarkera u krvi koji ukazuju na velike šanse za dug život. Prema njima su naučnici procenjivali rizik od smrtnosti učesnicima istraživanja.
Analiza je pokazala da je 83 odsto biomarkera tačno u predviđanju da li će osoba da umre u narednih 10 godina, jer je tokom ovog istraživanja koje je trajalo 16 godina umrlo 5.512 učesnika.
Nemački stručnjaci planiraju da testiraju svoje rezultate u narednim studijama i nadaju se da će njihov rad jednog dana da omogući testove koji će da pomognu u uspešnosti lečenja.
– Već postoje različite skale do kojih se dolazi merenjem vrednosti tačno određenog broja biomarkera – kaže dr Vuković. – Njihov cilj je da se utvrdi visok rizik za nepovoljan ishod lečenja kod konkretnog pacijenta i da se što pravilnijim lečenjem takav ishod izbegne.
Među najbitnijim biomarkerima, koji puno govori o zdravlju pojedinca jeste nivo šećera u krvi, ali u opticaju su i mnogu drugi.
– Jedan od najpoznatijih biomarkera koji služi za procenu težine srčane slabosti je brain natriuretic peptide ili skraćeno BNP – kaže dr Vuković.
U posebne vrste biomarkera svrstavaju se i tumor markeri, među kojima je i opšti tumor marker koji nosi oznaku CEA.
Biohemijski pokazatelji upućuju na stanje i procenu funkcije svih organa u telu. Pojedini su uvršteni u standardne biohemijske analize, a veliki je broj onih koji se ređe ili uopšte ne analiziraju.
– Veoma je verovatno da će značajan broj biomarkera, posebno vezanih za genska istraživanja tek biti otkriven – kaže dr Vuković. – Kao kliničar susretao sam se sa rezultatima različitih istraživanja. Za ovo najnovije mogu da kažem da je po broju ispitanika i dužini trajanja dobro osmišljeno i zato zavređuje pažnju o daljem toku ispitivanja.
Standardi
Da bi medicinski biomarker bio upotrebljiv mora da ispuni nekoliko uslova:
1. da mu je koncentracija relativno visoka u odgovarajućem tkivu, a zanemarljiva u drugim tkivima
2. da je pogodno ćelijski raspodeljen, kako bi se nakon oštećenja tkiva brzo našao u cirkulaciji
3. da se u cirkulaciji zadržava dovoljno dugo kako bi mogla da se prati njegova koncentracija
4. da se može odrediti pomoću pogodne i osetljive analitičke metode, primenljive i na automatskim analizatorima
5. da su za njega ustanovljene vrednosti
