Hitlerov balkon uskoro otvoren za posjetioce: "Jasno nam je da time kršimo tabu" - BIGportal.ba
Magazin Zanimljivo

Hitlerov balkon uskoro otvoren za posjetioce: “Jasno nam je da time kršimo tabu”

Kuća austrijske istorije namerava da otvori takozvani “Hitlerov balkon” i omogući gostima muzeja da razgledaju mesto odakle je objavio “anšlus” Austrije nacističkoj Nemačkoj.

Kako piše Dojče vele, posetioci Kuće austrijske istorije (Haus der Geschichte Österreichs) u bečkom Hofburgu mogli bi uskoro iz blizine da razgledaju i najzloglasniji balkon u istoriji te zemlje. To je mesto sa koga je Adolf Hitler 15. marta 1938. pred okupljenom masom oduševljenih Austrijanaca proglasio pripajanje Austrije Nemačkom rajhu.

Vrata balkona i dalje su zatvorena i posetioci muzeja ne mogu da kroče na “Hitlerov balkon”. Monika Zomer to želi da promeni. Direktorka muzeja traži da se balkon integriše u postavku i otvori za javnost – kako bi se, objašnjava, ojačalo kolektivno istorijsko sećanje i demokratska sadašnjost Austrije.

“Jasno nam je da time kršimo tabu”, kaže Monika Zomer za DW.

Foto: Privatna arhiva B92, V.J.

“Hitlerov balkon” se nalazi odmah iznad natkrivenog ulaza u muzej, na bečkom Trgu heroja (Heldenplac) gde se održavaju ili su se održavali politički protesti i skupovi. Za Moniku Zomer otvaranje balkona bio bi deo dugoročnijeg procesa kojim bi u muzeju želeli da se pozabave. “Prvi korak bi bilo otvaranje balkona za javnost i najavljene grupe posetilaca, a onda bi mogle da uslede i razne instalacije”, rekla je.

“Hitlerov balkon” je odavno jedan od najpoznatijih simbola Austrije i nacionalsocijalističke prošlosti te zemlje – iako bi trebalo naglasiti da se njegova uloga u austrijskoj istoriji ne ograničava samo na tu eru. Balkon je izgrađen krajem 19. veka, kao deo rezidencije Habzburške monarhije – u poslednjim danima austrijsko-madjarskog carstva, uoči Prvog svetskog rata.

Na Heldenplacu su se “susretale” i najrazličitije političke ideologije u vremenu izmedju dva svetska rata: svenemački nacionalisti, internacionalni socijalisti i austro-fašistički političari. Svi oni su na balkonu držali govore pred okupljenom masom na trgu ispred Hofburga. Često su na balkonu sedeli i počasni gosti.

Petnaestog marta 1938. oko 200.000 Austrijanaca okupilo se na Heldenplacu kako bi pozdravilo Hitlera u trenutku dok sa zloglasnog balkona objavljuje pripajanje, odnosno ulazak Hitlerove domovine u nemačko carstvo. I u godinama koje su usledile, mnogi su se okupljali na istom mestu, da proslave godišnjicu “anšlusa”.

Nakon Drugog svetskog rata balkon je zatvoren. Austrija je počela da se predstavlja kao “prva žrtva” Hitlera i uporno je odbijala da preuzme sopstvenu odgovornost za “anšlus” i nacističke zločine koji su usledili. Tek krajem devedesetih godina prošlog veka zemlja je počela kritički da se suočava sa svojom ulogom u toj epohi.

Balkon je u posleratnoj istoriji samo jednom otvoren za javnost: 1992. na njemu je govor održao Eli Vizel, žrtva Holokaust,a i pozvao na borbu protiv rasizma i suočavanje sa sopstvenom prošlošću. “Balkon je ništa. To je simbol, ništa više od toga. Pročišćenje i promena ne mogu početi od balkona. S tim se mora početi od samog dna (društva)”, rekao je tada Vizel.

Foto: Privatna arhiva B92, V.J.

Iako je to bio jedini govor održan na balkonu od kraja Drugog svetskog rata, direktorka muzeja Monika Zomer smatra da taj nastup i nije preterano poznat u Austriji. “Zanimljivo je da se taj (Vizelov) govor nije urezao u kolektivno sećanje. I zato, postoji mogućnost da se ‘proširi’ istorijski značaj samog balkona – kao simbol za novo, moderno shvatanje austrijske istorije i kritički odnos prema sopstvenoj prošlosti”, rekla je.

Danas u Austriji dominira nacionalna svest o neophodnosti preuzimanja saodgovornosti za nacističku eru, kaže Monika Zomer. “I baš zato mislim da je dobro da se to potcrta i jednim snažnim gestom”, dodala je.

S balkona se pruža pogled na neke od najvažnijih političkih institucija Austrije. Osim trga Heldenplac, tu je i austrijski parlament, a sa balkona se vidi i gradska većnica u Beču izgrađena u neogotičkom stilu, a i sedište austrijske vlade i austrijskog predsednika.

“Sa balkona se pruža predivan pogled i veoma, veoma je dobra prilika da na tom mestu s ljudima pričate o značaju demokratije”, kaže Monika Zomer. Ona bi, napominje, želela da kombinuje obilazak balkona sa političkim obrazovanjem o značaju demokratije, što njen muzej nudi svojim posetiocima.


Kuća austrijske istorije pokrenula je i anketu u kojoj posetiteljke i posetioci mogu da se izjasne da li podržavaju tu inicijativu ili ne. Do sredine marta glasalo je više od 60.000 ljudi, a skoro 51.000 podržalo je otvaranje balkona. Na veb-stranici “Balkon, građevina” (Der Balkon, eine Baustelle) zainteresovani građani mogu da “aplouduju” i svoje ideje o tome kako bi ubuduće trebalo da izgleda to mesto.

Monika Zomer još ne zna da li će imati uspeha sa svojom inicijativom. Postoje još neke građevinske, ali i bezbednosne nepoznanice i promišljanja koja se moraju uvažiti, kaže ona za DW. Naime, trebalo bi sprečiti da ta lokacija postane mesto na kojoj će se okupljati neonacisti. Ali Monika Zomer je optimistična. “Ako bude političke volje, onda će se pronaći i način da se to uradi”, rekla je.

Danas objavljeno

Poslije tri noći provedene u pabu zbog mećave, mnogi nisu htjeli da idu kući

Zeljka

Keti Grifin izliječena od raka: “Nikad nisam pušila a bio je tu 10 godina”

Zeljka

Ljutita poruka sa Havaja – zašto se i dalje penjete na zabranjene Haiku stepenice?

Zeljka

Ostavite komentar