Piše: Slobodan Ikonić
KiM i političke zagonetke
Iznenadna ostavka zbog isto tako nagle i nedorečene „posete“ Hagu Ramuša Haradinaja, dojučerašnjeg premijera separatističke vlade u Prištini, ne nagoveštavaju toliko očekivanu pravdu za žrtve zločina OVK već novu raspodelu karata za nastavak zamrlih pregovora Beograda i Prištine
Čestitka SAD Ramušu Haradinaju na odluci da se odazove pozivu Specijalnog suda za Kosovo, uz istovremenu ličnu čestitku generala Veslija Klarka „na predanosti u postizanju napretka i razvoja Kosova“, u stvari su šifrovane poruke da se ne uzbuđuje previše sve dok postupa po uputima i instrukcijama njegovog glavnog mentora s one strane Atlantika. Uostalom, zar nije sam Haradinaj svojevremeno izjavio za TV „Hepi“ da Kosovo i nema spoljnu politiku, te da je, u stvari, vodi Amerika.
I nije se Haradinaj nešto potresao ni tokom iznenadnog puta u Hag, gde je saslušan kao osumnjičeni, ni po povratku, kada je čak pokušao da održi sednicu separatističke vlade iako je podneo neopozivu ostavku. Prištinska „Koha“ primećuje da se Haradinaj, pošto se vratio sa saslušanja u Specijalnom sudu u Hagu o zločinama tzv. OVK nad Srbima i drugim ne-Albancima, ponaša kao da se u međuvremenu ništa nije dogodilo.
Mada se, iako se ne vidi, dogodilo i događa mnogo toga. A naročito u vezi s taksama i nastavkom pregovora između Beograda i Prištine. Haradinaj, sa već stečenom aurom tvrdog i nepopustljivog igrača, prilikom podnošenja ostavke najavio je da takse ostaju na snazi, mada je svima jasno da se radi o iznuđenom činu kako bi došlo upravo do njihovog ukidanja, samo je za to tražen prihvatljiv način.
VAŠINGTON – SKRIVENA PRAVA ADRESA Belodano je jasno da kukanje Beograda na neispunjavanje Briselskog sporazuma od strane Prištine i uvođenje stoprocentnih taksi na proizvode iz centralne Srbije nije bilo upućeno na pravu adresu – u Vašington (doduše bilo je ponekad, izokola i posredno, tako da se američki partneri ne naljute), koji najnovijim i „nenadanim“ potezima pokazuje ko je glavni igrač na Balkanu (bez obzira što Brisel, a pre svega Pariz i Berlin smatraju da je kosovski problem prevashodno evropsko pitanje).
Nekoherentan stav Beograda nedvosmisleno pokazuju i varnice na relaciji srpske premijerke Ane Brnabić i ministra Nenada Popovića. Na konstataciju ministra zaduženog za inovacije da je posle „svih poruka“ koje je Beograd prethodnih nedelja dobio od zapadnih zemalja „jasno da je Briselski sporazum mrtav i da evropskih integracija Srbije više nema“, te da Srbija mora „još čvršće da se drži svog Ustava i Rezolucije 1244 (…) oslanjajući se na svoje prijatelje i saveznike Rusiju i Kinu“, premijerka Brnabić je Popoviću poručila da ovakve izjave može da daje kao predsednik svoje stranke, a nikako u ime Vlade.
„Loptu je spustio“ tek predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavom da ne misli da je Popović imao zlu nameru (?) i da očekuje da će se „verbalni sukob“ premijerke i ministra završiti razgovorom, potvrđujući da predsednica Vlade uživa njegovo puno poverenje.
A kako je došlo do toga da Haradinaj baš u ovom trenutku bude pozvan u Hag, po treći put (sada, doduše, pred Specijalni sud za Kosovo), i čijim interesima služi tužilaštvo iz Haga „Pečat“ je detaljno opisao i analizirao u prošlom broju u tekstu „Teorija zavere“, pa izveo i reperkusije po pregovore između Beograda i Prištine, bilo da se ide na nove izbore ili da bude formirana nova vlada.
Samo naivni mogu da poveruju da su izbori i kosovska vlada pitanje unutrašnje, još manje demokratske, politike koja se vodi u južnoj srpskoj pokrajini, a ne novi zamah s novim igračima u rešavanju ili dodatnom zaplitanju ionako zamršenog kosovskog čvora.
Nije slučajno da se sve dešava u periodu kada dolazi do značajne diplomatske smene u ovdašnjim ambasadama, naročito rezidenata velikih sila. To se posebno odnosi na ruskog ambasadora, koga je već u najavi pratio imidž vrhunskog diplomate i poznavaoca balkanskih prilika. Novi ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko bio je predstavnik zvanične Moskve na gotovo svim važnijim međunarodnim konferencijama i pregovorima na kojima su se rešavali sporovi nastali raspadom Jugoslavije.
Moskva, doduše, nema vojni uticaj na Balkanu, a njeno političko i diplomatsko učešće je u procesu rešavanja dodatno ograničeno od 2008. godine, predavanjem KiM iz nadležnosti UN u nadležnost Euleksa, pa se pojava ruskog „teškog kalibra“ u liku ambasadora Bocan-Harčenka tumači kao pokazatelj koliko je Srbija važna za Moskvu, a ujedno prebacuje Zapadu neuspeh njegove mirovne misije na Balkanu.
U novonastaloj konstelaciji Haradinaj je, naravno, za nove izbore, na kojima bi kapitalizovao sve dobiti koje mu je donela ostavka zbog odlaska u Hag, kao i brz, skoro trijumfalni povratak koji se u šiptarskom korpusu doživljava kao povratak junaka i doslednog zaštitnika kosovske nezavisnosti.
Iako je rekao da će u Hag otići samo kao građanin Ramuš Haradinaj, a ne kao „premijer Kosova“, njega je na prištinski aerodrom dovezao službeni automobil s rotacijom, uz pratnju dva policijska vozila, a prethodno je izjavio da će na poziciji premijera u ostavci ostati do izbora novog kabineta.
I dok čeka tumačenje ustavnog suda o statusu vlade nakon ostavke koju je podneo, bivši kosovski premijer je pozvao lidere stranaka vladajuće PAN koalicije na konsultacije koje bi se, kako je ironično replicirao na novinarsko pitanje, odnosile na „globalno zagrevanje“.
Kako je prenela prištinska „Gazeta ekspres“, Haradinaj je konsultacije inicirao pošto Hašim Tači još ništa nije preduzeo za prevazilaženje novonastale situacije.
Dakle, Haradinaj ostaje važan politički igrač, naravno, kada neko drugi umesto njega ukine takse, inače ne bi ni bilo onih čestitki iz Vašingtona.
Do raspisivanja izbora ili formiranja nove vlade, prema navodima prištinskih medija, Haradinaja treba da zamenjuje Bedžet Pacoli, prvi potpredsednik vlade.
Ukoliko ne bude vanrednih izbora, bivši šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović kao novog premijera vidi lidera Demokratskog saveza Kosova Isu Mustafu, koji je već bio premijer od 2014. do 2017. godine, kada su i formirana specijalizovana sudska veća i specijalizovano tužilaštvo za zločine tzv. OVK nad Srbima i drugim ne-Albancima.
Haradinaj je ostavku podneo 19. jula a već više od deset dana nakon nje u Prištini nije jasno da li će i kada doći do vanrednih izbora, iako je predsednik tzv. Kosova Hašim Tači najavio da će u skladu sa ustavnim nadležnostima i obavezama uskoro otpočeti proces konsultacija s parlamentarnim partijama.
KO SE „PLAŠI IZBORA“ Tači je ovih dana bio izložen oštrim kritikama i optužbama za namerno odlaganje konsultacija kako bi, navodno, DPK tajnim dogovorima prikupila podršku za novog mandatara i tako bili izbegnuti izbori. Prema ocenama u Prištini, Tači pre svega želi da što pre nastavi pregovore s Beogradom i ukine takse, a Kadri Veselji se „plaši izbora“ jer su rezultati anketa o popularnosti stranaka u glasačkom telu „sve gori“ za DPK.
Tu su i sve naglašeniji stavovi da među političkim partijama nema spremnosti za izbore, inače bi već sazvali vanrednu sednicu skupštine sa jednom tačkom dnevnog reda – raspuštanjem skupštine. Za njeno raspuštanje potrebno je dve trećine glasova poslanika, odnosno 81 glas, dok je za potvrdu novog mandatara i samim tim vlade potreban 61 glas trenutnog skupštinskog saziva.
Tako je, umesto pitanja Haradinajeve inkriminacije i svega onoga što se dešavalo u Specijalnom sudu za Kosovo i u vezi s njim, pažnju javnosti zaokupilo pitanje vlasti u Prištini, odnosno moguće vlade s drugim premijerom ili neminovnih vanrednih kosovskih izbora, što je, verovatno, i bio cilj glavnih protagonista kosovske drame.
Skoro je zaboravljeno da je već saznanje da će sud kopati po ratnim i posleratnim pitanjima „Kosova“ izazvalo paniku među komandantima OVK, pre svih kod predsednika Hašima Tačija, premijera Ramuša Haradinaja i predsednika Skupštine Kadrija Veseljija, zbog čega su pre više od godinu dana pokušali da zakonom onemoguće rad Specijalnog suda.
PRAVNA LAKRDIJA ZA POLITIČKE POTREBE Nisu uspeli upravo zbog protivljenja svojih zapadnih mentora a mediji su ukazali na svu ambivalentnost koja se stvarala oko OVK komandanata. Tako je bivši američki potpredsednik Džozef Bajden Tačija opisao kao „kosovskog Džordža Vašingtona“, dok je u izveštaju Dika Martija upućenom Savetu Evrope on označen kao „najopasniji šef kriminala među komandantima OVK“.
Doskorašnji premijer Kosova već je odgovarao pred sudom u Hagu – dva puta pred Međunarodnim tribunalom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. Taj sud ga je 2008. oslobodio optužbi za ratne zločine. Četiri godine kasnije suđeno mu je zbog sumnji da je zastrašivao svedoke u prvom slučaju, ali je i u tom procesu oslobođen. Ne treba zaboraviti da je Ramuša Haradinaja u Hagu branila za ogromne pare i odbranila advokatska kancelarija žene Tonija Blera. Ovog puta Haradinaj se u Hagu zadržao manje od sat, posle čega je u obraćanju medijima poručio da se branio ćutanjem.
Saslušanje Ramuša Haradinaja je obična pravna lakrdija, smatra Branislav Tapušković, beogradski advokat sa priličnim stažom i iskustvom u Haškom tribunalu. „Zašto ne kažu za šta je osumnjičen, od čega se branio ćutanjem, gde mu je bio advokat. Sve je to neozbiljno i smišljeno za političke potrebe“, ocenio je Tapušković u izjavi za „Tanjug“, uz nevericu da će protiv Haradinaja biti podignuta optužnica, pa ni za komandnu odgovornost, kao nekadašnjeg komandanta tzv. OVK za zločine počinjene na KiM. Podsetio je da su specijalizovana tužilaštva i sud formirani u skladu sa kosovskim Ustavom i zakonima, što vidi kao pravnu lakrdiju za političke potrebe.
Podsetimo, takozvane kosovske vlasti su pod pritiskom iz Brisela i Vašingtona donele zakone o formiranju suda koji formalno funkcioniše u okviru kosovskog pravosuđa, ali mu je sedište u Hagu i svi tužioci i sudije su međunarodni pravnici. Mandat Specijalnog suda vremenski je ograničen – bavi se zločinima od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000, ali i izveštajem Dika Martija.
Sud formalno funkcioniše već dve godine, ali ne sudi. Zasada tužilaštvo samo poziva osumnjičene i svedoke da daju izjave i dosad je, prema evidenciji Udruženja veterana tzv. OVK, pozive za ispitivanje primilo oko 70 članova tog udruženja.
Zanimljivo je da je među advokatima budućih optuženih i Džefri Najs, nekadašnji tužilac Haškog tribunala, a sada branilac jednog od komandanata OVK Samia Ljuštakua. Pored otvorenog i bez pardona zastupanja albanske strane, sada se dodatno otkriva da je Najs kao tužilac Haškog tribunala imao udela u uništavanju dokaza u vezi s trgovinom ljudskim organima u slučaju „Žuta kuća“, što je svojevremeno tvrdila i nekadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte.
MONSTRUOZNI DOSIJE KOMPLETIRAN Uprkos pokušajima zatiranja dokaza zločina, sve više je svedočenja o njima. Iživljavanje nad žrtvama, sakaćenje, silovanja, klanje, ubijanje dece i beba samo su deo monstruoznih zločina iz dosijea Ramuša Haradinaja. Prema navodima agencije „Srna“, koja je došla u posed poverljive prepiske šefova Misije za istrage zločina iz Skoplja i Prištine Emona Smita i Patrika Lopesa Teresa, sa posebnim osvrtom na „Žutu kuću“ na severu Albanije, naročito su šokantna autentična svedočenja o dobrom hranjenju i održavanju fizičke kondicije zarobljenih Srba, da bi potom bili ubijani a izvađeni im organi isporučivani komercijalnim letovima za Istanbul. Navedeno je da su isporučivani redovno od ponedeljka do srede.
„Srna“ iz tih istraga navodi svedoka označenog slovom „P“, koji je potvrdio „saznanja“ da je većina članova klana braće Ramuša i Dauta Haradinaja živela u oblasti Tropoje u Albaniji i da su Ramuš i Daut morali da znaju šta se dešavalo sa zarobljenim Srbima.
Optužbe za ratne zločine i mafijaške aktivnosti dugo prate Ramuša Haradinaja koji je u Hagu dvaput oslobođen, nakon što su svedoci nerazjašnjeno ginuli, zbog čega je bivši specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti ukazao na „nesposobnost“ Euleksa i Unmika da zaštite svedoke na Kosovu i spreče curenje informacija, upozoravajući da su „neke osobe“ koje je trebalo da svedoče pred novim sudom za zločine OVK već ubijene.
„Ramuš Haradinaj je umetnik političkog preživljavanja“, piše berlinski „Tagesšpigel“. „Bez obzira da li su u pitanju ratni zločini ili mafijaške aktivnosti – nekadašnjem komandantu OVK nikada ništa nije dokazano. Zasada.“ Berlinski list navodi da su svedoci tih zločina nenadano ginuli, postavljajući pitanje da li će sada situacija biti drugačija?
S druge strane, američki dnevni list „Njujork tajms“ je još pre nešto više od godinu dana pisao da bi novoformirani sud za Kosovo mogao da ugrozi i inicijatore njegovog osnivanja – SAD i Evropu, jer će istraživati zločine koji su direktno povezani s njihovim projektima na Kosovu.
Ugledni njujorški dnevnik piše da je među tim projektima, na primer, savez SAD i EU sa tzv. OVK tokom bombardovanja Srbije, zatim njihov neuspeh u razoružavanju OVK po završetku rata, kao i njihova nesposobnost da zaštite ne samo srpsko stanovništvo koje je ostalo na Kosovu nego i albanske političke protivnike OVK.
Koliko je Haradinaj „umetnik preživljavanja“, a koliko lutkarska marioneta kojoj život zavisi od poteza glavnog lutkara, videćemo uskoro po tome da li će biti vanrednih izbora ili neće. Od čega zavisi i brži ili sporiji nastavak pregovora Beograda i Prištine. U ovoj igri pravda već odavno ne igra nikakvu ulogu.
