Zaposleni u “Vitalit Helt Netvorku”, jednoj od dve zdravstvene vlasti u pokrajini u razgovoru za Gardijan rekao je da broj sumnjivih slučajeva raste i da mladi, koji su odrasli bez prethodnih zdravstvenih okidača razvijaju čitav niz zabrinjavajućih simptoma, uključujući brz gubitak težine, nesanica, halucinacije, teškoće u razmišljanju i ograničena pokretljivost.
Zvanični broj slučajeva pod istragom je 48, ostao je nepromenjen od kada je prvi put objavljen u rano proleće 2021. Ali više izvora kaže da bi taj broj sada mogao da bude čak 150 ljudi, sa zaostalim slučajevima koji uključuju mlade ljude koji još uvek zahtevaju dalju procenu.
“Zaista sam zabrinut zbog ovih slučajeva jer se čini da se tako brzo razvijaju. Zabrinuti samo za njih i dugujemo im neku vrstu objašnjenja”, rekao je izvor.
Istovremeno, zabeleženo je najmanje devet slučajeva u kojima su dve osobe u bliskom kontaktu – ali bez genetskih veza – razvile simptome, što sugeriše da bi mogli da budu uključeni faktori životne sredine.
Jedan sumnjivi slučaj uključivao je čoveka koji je razvijao simptome demencije i ataksije. Njegova supruga, koja ga je negovala, iznenada je počela da ima nesanicu i da doživljava gubitak mišićne mase, demenciju i halucinacije. Sada je njeno stanje gore od njegovog.
Žena u 30-im hrani se na sondu i ima obilno lučenje pljuvačke, a njena negovateljica, studentkinja medicine u svojim 20-im godinama, takođe je nedavno počela da pokazuje simptome neurološkog pada.
U jednom slučaju, mlada majka je brzo izgubila na težini, imala je nesanicu i počela da halucinira. Kada je otišla na snimanje mozga pokazalo se da ima uznapredovale znake atrofije.
Zaposleni u Vitaliteu koji je insistirao na anonomnosti, jer nije ovlašćen da istupa javno i strahuje od posledica, otkrio je da se obratio medijima iz brige zbog brzine širenja neuroloških problema koji se javljaju kod mladih:
“Ovo nije bolest Nju Brunsvika. Mi smo verovatno oblast koja diže uzbunu jer smo uglavnom ruralni i u oblasti gde bi ljudi mogli biti više izloženi faktorima životne sredine”, rekao je sagovornik Gardijana.
Ali u januaru se očekuje da će provincija Nju Bransvik objaviti da je grupa slučajeva, prvi put objavljena u javnosti prošle godine, nakon što je memorandum procureo u medije, rezultat pogrešnih dijagnoza, koje su greškom grupisale nepovezane bolesti zajedno.
Specijalna klinika za neurodegenerativne poremećaje, koja se naziva i Klinika za um, u gradu Monktonu je centar za ispitivanje slučajeva upućenih iz regiona, kao i iz susednih provincija. Potencijalni slučajevi su uglavnom zbunili lekare i odoleli nizu standardizovanih neuroloških testova koji se koriste da bi se isključila određena stanja.
Koristeći smernice za opis slučaja koje je razvio tim neurologa i epidemiologa, klinika odlučuje da li stanje pacijenta zahteva dalja ispitivanja ili već ima bolest. Utvrđivanje ko postaje deo klastera je subjektivno, uglavnom zato što je mozak izuzetno težak za proučavanje. O čemu se radi saznaje se zapravo tek nakon što pacijent umre, pa se cerebralno tkivo može u potpunosti testirati.
Uprkos upadljivim detaljima oko novijih slučajeva, pokrajina je radila na suzbijanju strahova. Zvaničnici su u oktobru sugerisali da je osam smrtnih slučajeva rezultat pogrešne dijagnoze, tvrdeći da su žrtve, umesto zajedničke neurološke bolesti, umrle od poznatih i nepovezanih patologija.
Ali stručnjaci su zabrinuti, uglavnom zbog starosti pacijenata. Neurološke bolesti su retke kod mladih ljudi.
U oktobru je iz kanadske pokrajine takođe saopšteno da epidemiološki izveštaj ukazuje da nema značajnih dokaza o bilo kakvoj poznatoj hrani, ponašanju ili izloženosti životnoj sredini koji bi mogli da objasne bolest.
