Griliš je letos prešao iz Vile u Siti za rekordnih 100 miliona funti, ali za sad nije u potpunosti opravdao očekivanja javnosti. Statistički gledano, Griliš manje dribla, šutira, asistira i pogađa nego što je to radio kao igrač tima iz Birmingema.
“Očigledno, kao napadač, želiš golove i asistencija. Znam za sigurno da moram imati više asistencija. Golovi – mislim da moraš da se češće dovodim u poziciju za postizanje gola, ali nije sve samo u golovima i asistencijama. Tu su velike utakmice koje dobijamo i osećam da doprinosim”, rekao je Griliš BBC-ju.
Da li ga frustrira kada ljudi obraćaju pažnju samo na golove i asistencije (4 gola i 3 asistencije na 32 utakmice).
“Malo, ali razumem zašto to ljudi gledaju. Mada je potpuno drugačije”, objašnjava Griliš, “Sednem sa menadžerom i analitičarem iz Sitija, oni mi pokažu statistiku koju želiš da vidiš kao napadač, a koja nije o golovima i asistencijama – očekivane asistencije, dodavanja u poslednjoj trećini, uspešni pasovi u poslednjoj trećini i takve stvari, gde sam ja bio poprilično uspešan. Potrebno mi je da samo nekoliko padne na moju stranu i golovi će doći”.
Među statistikom koju mu je pokazala novinarka BBC bili su dodiri lopte u kaznenom prostoru, po čemu je među trojicom najboljih u Premijr ligi.
“Šutiram mnogo manje nego drugi. Nisam ni siguran zašto, to me i momci pitaju. Kad postignem gol na treningu, pitaju što ne šutiram više? Verovatno bi trebalo da budem malo sebičniji. Ali kao što sam rekao, ne gledam sebe kao na sebičnog igrača. Ako je neko u boljoj poziciji dodaću mu”, kaže Griliš.
Ali onda naglašava…
“U stvari, volim osećaj asistencije, igrači ti prilaze i zahvaljuju ti na svom golu. To je lepo. Postizanje golova je najbolji osećaj u fudbalu, ali ja jednostavno volim da asistiram”.
Griliš je u posebnoj situaciji ove sezone zbog visine transfera. Međutim, on je sam često citirao svog bivšeg trenera Stiva Brusa koji je govorio da je pritisak privilegija.
“Mislim da sam najnervozniji ikad bio verovatno kada sam sa Vilom igrao polufinale sa Liverpulom. Čim sam izašao na teren, ne znam, imao sam dobru utakmicu i osetio sam olakšanje. Samo sam stajao i pomislio: ‘Ovo radim svakog dana celog života’. Od tada me pritisak nikad nije uticao na mene. Čak i kad sam ovde došao, ljudi su pričali o ‘pritisku’, ali kunem se ne osećam ga dok igram“, rekao je Griliš.
On je osetio pritisak u jednoj drugačijoj situaciji.
“Najnervozniji sam bio, osim tog meča sa Liverpulom, na prvom treningu u Stiju. Nije bilo nikoga, nije bilo navijača ili nešto slično, već samo drugi igrači. Pomislio sam šta ako loše dodam, misliće o tih sto miliona, a on ne može ni loptu da doda!”
Tih 100 miliona ga ne dotiče previše.
“Kunem se da me ne pogađa, manje-više pokšavaš da ipresioniraš menadžera jer je on vrlo bitna figura i pokušavaš da impresioniraš igrače sa kojima igraš i želiš da misle da si dobar igrač. To je sve posao i nadam se da ću pomoći timu sa golovima i asistencijama, jer zbog toga sam došao ovde”, zaključio je Griliš.
B92.
