Ovde se ne radi samo o dobijanju prestižnog statusa, već doslovno o preživljavanju. Naime, UNESKO priznanje zasigurno bi dovelo do turističkog buma, a samim tim i tri hiljade godina stari grad počeo bi da se razvija.
Sam nadimak grad je dobio jer se vekovima lagano “gasi”, najpre zbog prirodnih uslova, kao što su česti zemljotresi i klizanje tla. Danas se Ćivita Di Banjoređo sastoji od nekoliko ulica, a može da mu se pristupi jedino preko pešačkog mosta. Vremenom su morali i da ga ojačaju, tako da ga sada drže ogromne podzemne šipke.
Turizam je u poslednjih nekoliko godina pomogao da grad opstane, pa je tako u 2019. godini zabeležen veliki broj turista, kojiima je bio usput ukoliko idu iz Firence u Rim.
Ipak, dolaskom pandemije nestalo je i turista, pa u ovom italijanskom gradiću razmišljaju na koji način je najbolje da ih ponovo zainteresuju – UNESKO bi u tome mogao mnogo da pomogne.
Konačna odluča očekuje se u junu 2022. godine, a do tada će umirući grad morati da radi ono što najbolje zna – da odoleva zubu vremena koliko god može.
Izvor. B92
