Viktor Lazić, prijatelj pokojne supruge Pavla Vusića, Mirjane Vuisić, kaže da su je ljudi koji su održavali grob njenog supruga godinama iskorišćavali.
Redakciji Informera obratio se Viktor Lazić, predsednik udruženja Adligat u kojem se nalazi Legat Pavla i Mirjane Vuisić sa velikim brojem njihovih ličnih predmeta.
Viktor, koji redovno obilazi grobnicu slavnog glumca i njegove supruge, kaže da su Mirjanu godinama pre njene smrti zloupotrebljavali i uzimali joj novac.
– Ljudi koji održavaju groblje su godinama zloupotrebljavali dobru prirodu i pijetet koji je Mirjana Vuisić imala prema pokojnom suprugu, naročito u poznim godinama, umrla je u 91. godini, pa su joj naplaćivali održavanje groblja i grobnice bez izdavanja priznanica a grob nisu održavali, čime sam lično prisustvovao i time bio zgrožen kao i ostali prisutni koji tome mogu posvedočiti. Kako Pavle i Mirjana nisu imali dece, dogovorili smo da ja lično budem odgovoran za održavanje njihovog groba posle njene smrti. Zato sam 11.6.2025. godine uplatio 53.160 dinara za održavanje naknade za uređenje površine groblja-grobnica 11 reda od 01.01.2018. do 31.12.2025. godine, a 2.3.2026. godine još 7.642 dinara čime su sve dažbine izmirene do 31.12.2026. godine. Mislim da je 60.802 dinara za održavanje grobnice, uz dodatnih 32.426 dinara uplaćenih za kasetu sa urnom, dakle ukupno 93.228 dinara, sve to plaćeno u roku manjem od godinu dana dovoljno da se grob pristojno održava. Bez obzira na to mi ćemo, u sklopu redovnih aktivnosti koje su planirane našim programom donetim još prošle godine, pred godišnjicu Mirjanine smrti (14. maj) i Pajinog rođenja (10. jul) lično očistiti mermerni grob, kao što to činimo najmanje dva puta godišnje prethodnih pet godina, uz izdavanje čitulja, tako da može prisustvovati ko želi – kaže Lazić.
Lazić ističe da je ostavina završena tek u februaru i da pre toga nije bilo moguće da se bilo šta više radi na grobnici (npr. poliranje mermera).
Naš sagovornik je otkrio i zbog čega je na sahranu Mirjane Vusić koja je preminula leta prošle godine bilo malo ljudi.
– Pavle Vuisić nije želeo da na njegovom ispraćaju bude veliki broj ljudi (“samo ona i ja” napisao je u svom testamentu), a isto je želela i njegova supruga. Pa ipak se na kremaciji pojavilo petnaestak najbližih članova porodice i prijatelja, dok je na polaganju urne bio manji broj ljudi, čime je učinjen pijetet prema njenoj poslednjoj želji. Okupljenima na kremaciji pročitani su stihovi Pavla Vuisića:
“A kad ja pretvorim.
Ove svoje
Goleme ruke u kamen.
A kad ja pretvorim,.
Nikom se neće znati znamen.
Onda kad ja pretvorim.
Ove svoje umorne ruke u kamen…”
Karakter kameni, a ruke umorne od životnih nedaća, od osećanja koja su se u njenim mršavim rukama osećala kao na duši – rekao je u posmrtnom govoru Lazić, lični prijatelj Mirjane Vuisić poslednje dve decenije njenog života.
