Godina pune zrelosti

Sav kvalitet neprikosnovenog broja jedan, došao je do izražaja u proteklih 11 meseci.

Kada se u svetu tenisa bude podvlačila crta ispod ove sezone, mnogi će reći da je to bila godina Novaka Đokovića, uz jedno “ali”, da je u njoj propustio istorijsku priliku – da osvoji kalendarski slem i time ponovi uspeh Roda Lejvera, posle 52 godine.

Mogao je i do Zlatnog slema, da je imao bolji učinak na Olimpijskim igrama u Tokiju, ali da li je to bilo realno tražiti od nekog ko je zakoračio u 35. godinu života?

uma sumarum – 2021. je kako god se posmatra, bila godina Novakove dominacije, možda pre svega na onaj način na koji to rade prekaljeni šampioni – iskusno, racionalno, izuzetno dobro planirano.

Reklo bi se uz minimum napora do maksimalnog učinka. To mogu zaista samo veliki majstori.

Grend slem: Zlatni rudnik

Činjenica da je Đoković još prošle godine najavio lov na grend slem rekorde, potvrđena je od januara do novembra.

Drastično je smanjio broj odigranih turnira – izuzev učešća u Beogradu, na dva prolećna turnira, potpuno je izbrisao iz rasporeda turnire Serije 250 i 500 i fokusirao se na najveće izazove.

Činjenica da je na kraju godine stekao 2.900 poena prednosti u odnosu na Danila Medvedeva, najvećeg rivala i prvog pratioca u 2021. godini, jasno svedoči o tome šta je učinio.

Pojavio se na svega 14 takmičenja, uključujući tu i nastup na olimpijskom turniru, dok su njegovi najveći rivali u sezoni na terenu bili daleko više, Medvedev i Zverev su upisali po 23 turnira, a Stefanos Cicipas čak 26.

Ni to im nije bilo dovoljno da se na kraju nađu ispred njega, što samo svedoči da je Novak sjajno igrao onda kada je bilo najvažnije, na grend slemovima.

Sa tri slema i jednim finalom, imao je jednu od najuspešnijih grend slem sezona i samo ga je pobeda delila od nestvarnih 28-0 na turnirima velike četvorke.

Novak je od krajnjih 11.540 poena, čak 7.200 osvojio na četiri slema, što je nekih 62 odsto od ukupnog broja akumuliranih bodova.

Trijumfima u Melburnu, Na Rolan Garosu i Vimbldonu, dodao je i pehar iz Beograda proletos, i ove jeseni, na Mastersu u Parizu, čisto da nastavi nisku uspeha i na turnirima “hiljadarke” i izbije na čelo liste iznad Rafaela Nadala po ukupnom broju masters trofeja.

Igrao je finala na US Openu (poraz od Medvedeva), i u Rimu (Nadal), te na dva polufinala, na prvom od dva beogradska turnira i konačno nedavno, na ATP Finalu u Torinu.

Sve u svemu, odlična sezona, bez velikih oscilacija, u kojoj je ostvario skor od 51-7.

Gubio je dva puta od Zvereva, jednom od Medvedeva, Nadala, Aslana Karaceva, Pabla Karenja Buste i Dana Evansa.

“Bila je to sjajna sezona, bez dileme. Nisam igrao na tako mnogo turnira, ali sam i tako uspeo da budem broj jedan na kraju po sedmi put, oborim rekord Pita Samprasa, zatim onaj po broju nedelja na vrhu, osvojim tri od četiri slema. Godina je bila fenomenalna. Možda sam mogao mako bolje na neim ATP takmičenjima. Sve u svemu, ovo je dobar kraj sezone sa titulom u Parizu i polufinalom u Torinu”, sumirao je Novak sezonu nedavno na ATP Finalu.

Šta se još jednom pokazalo? Pre svega da su grend slemovi zlatna koka i da ako pobeđujete na njima, velike su šanse da godinu završite na vrhu.

“Matematički je moguće biti prvi na listi bez grend slema, ali je malo verovatno. U poslednjih 20 godina, samo je Marselo Rios uspeo u tome, a da nije uzeo grend slem”, podsetio je Miša Zverev, brat Aleksandera Zvereva, igrača koji je jedini ove sezone dva puta pobedio Đokovića.

Rekordi

Novak je proletos uspeo da sruši rekord Rodžera Federera po ukupnom broju nedelja na vrhu ATP liste.

Dogodilo se to 8. marta, tada je uspeo da sruši tih 310 nedelja Švajcarca na vrhu i posle toga, bila je sigurna vožnja do kraja, godinu će “zaključati” sa 354 nedelja na čelu.

Šta se nameće kao logično? Činjenica da će u 2022. imati priliku da stigne i Nemicu Štefi Graf koja je 377 nedelja bila broj jedan.

Osim toga, Novak je sa tri grend slem trofeja uspeo da se izjednači sa najvećim rivalima, Federerom i Nadalom po broju slemova, sva trojica su trenutno na 20.

Uz to, postao je jedini koji na svakom od slemova ima barem po dve titule, to mu je uspelo u junu kada je po drugi put pobedio na Rolan Garosu.

Ponovo je izbio i na čelo liste po broju trofeja sa turnira Serije 1.000 (37), srušio je na kraju i taj rekord Samprasa, sedmi put kao broj jedan na kraju sezone.

Nestvarno dobro, ali kada je reč o Novaku i rekordima, sve je uvek moguće.

Otuda treba računati da će u 2022. imati izuzetan motiv da nastavi da ih obara i time izbije iz ruku sve adute onima koji i dalje tvrde da još nije najbolji teniser svih vremena.

Rivalitet – Rafa/Rodžer je prošlost, tu je bitka sa mlađima

Karijeru Novaka Đokovića obeležili su okršaji sa Rafaelom Nadalom i Rodžerom Federerom, ali njih u proteklih 11 meseci jedva da je bilo.

Povrede Španca i Švajcarca, uticale su ne samo na to propuste veći deo sezone i da ih Novak sustigne po broju slemova, već i da dožive pad na ATP listi.

Novak je iz tog kruga “velike trojke” pokazao da je i najzdraviji i najstabilniji i to je ove sezone iskoristio gotovo do maksimuma.

Malo je nedostajalo da napravi “grend slem poker” i sa 17 trofeja na startu sezone, dođe do 21. i ispred Rafe i Rodžera, ali to je sprečio ogroman mentalni pritisak u Njujorku i veoma inspirisani Danil Medvedev.

Ali šta je sa starim rivalitetima?

U januaru će biti dve godine kako Novak nije ukrstio reket sa Rodžerom Federerom, Švajcarac je od Vimbldona na rehabilitaciji i treba ga očekivati na terenu tek na leto naredne godine, tako da je pitanje kada će i da li će biti tog novog susreta sa Novakom.

Sa Nadalom je u 2021. igrao dva puta i to na uzastopnim turnirima, izgubio je u finalu Mastersa u Rimu, ali mu se zato revanširao punom merom u polufinalu na Rolan Garosu, nanevši mu jedan od najvećih udaraca u karijeri.

Dakle to su bila jedina dva okršaja u ovoj sezoni sa najvećim rivalima, sve ostalo bilo je u znaku rvanja sa mlađim, dolazećim snagama.

Aleksander Zverev je protivnik sa kojim je najviše igrao u sezoni, sudarili su se pet puta i Novak je bio nešto uspešniji, ima pobedu više, 3:2.

Ipak, bolan je bio taj poraz na Igrama u Tokiju, dok je Nemac slavio i u polufinalu na ATP Finalu, protekle nedelje.

Pobede na ATP kupu, Australijan openu i US Openu, ipak su pokazale da je Novak bio najjači protiv Nemca na slemovima, kada je najvažnije.

Kada je reč o Medvedevu, igrali su tri puta u 2021. godini, Novak je slavio u Melburnu i na Mastersu u Parizu, a izgubio je u Njujorku.

Svaki od mečeva sa teniserima iz Rusije i Nemačke bio je priča za sebe i oni su upravo igrači koji su imali najbolji učinak kada se sve sabere.

Šta sledi u 2022?

Glavna dilema je trenutno oko toga da li će Đoković putovati u Australiju.

Uslovi su mu poznati, tamo će igrati samo vakcinisani, ali on i dalje odbija da otkrije svoj medicinski status.

Za očekivati je da će sve obelodaniti po završetku finalnog turnira Dejvis kupa, pred odlazak na više nego zasluženi odmor.

Kako god bilo, kada se daju prognoze za narednu sezonu, Melburn će po mnogo čemu biti ključan.

Ne samo da je to turnir na kom je Đoković sa devet trofeja najuspešniji u istoriji, on je i mesto gde po logici stvari ima najveće izglede za grend slem trofej.

Tamo bi jurio jubilarni deseti pehar, a imao bi šansu i za het-trik titula i rekordnu 21. slem titulu.

Pred njim je izazovna prepreka od koje zavisi još nešto – pozicija na čelu ATP liste.

Njegov neodlazak tamo i gubitak 2.000 poena, otvorio bi šansu Medvedevu i Zverevu da ga prestignu i nema sumnje da će obojica imati izuzetan motiv da godinu započnu tamo gde su stali nedavno, kada su igrali finale u Torinu.

U svakom slučaju, Novak u 2022. ima taj izazov da brani najveće trofeje, što neće biti nimalo jednostavno sa ovakvim igrama, pre svega Danila i Saše, ali i drugih mladih igrača koji krče svoj put ka vrhu.

Svaki novi slem značio bi i korak dalje u odnosu na rivale u trci za titulu GOAT, najboljeg u istoriji. Novu priliku za popravljanje rekorda.

Bude li sve u redu, Pariz i London će biti poprište novog suočavanja sa Rafom Nadalom, ali sve to će zavisiti od stanja stopala i kolena španskog tenisera.

Pokazalo se da Novak može da dobije Nadala i na njegovom omiljenom terenu, tako da nema razloga da to i ne ponovi u junu naredne godine.

Sve sa Federerom je i dalje u magli, jer je Švajcarac zakočario u 41. godinu i neizvesno je kada će se vratiti i u kakvom stanju.

Kako god bilo, jasno je da se u ovoj sezoni kristalisala nova vodeća trojka koja će se o najvećim titulama pitati i u 2022. godini.

Zverev i Medvedev će biti još opasniji, ali Novak je pokazao fleksibilnost, kvalitet i sposobnost da istraje.

Od čvrstine tog zida prema ovom dvojcu, ali i Cicipasu, Rubljovu, Sineru, Rudu, Beretiniju, zavisiće i krajnji uspeh u narednoj sezoni koja bi mogla da ga i one najkonzervativnije ubedi da je i definitivno najveći svih vremena.

Iako mnogi znaju i osećaju da je on to već sada.

B92.