– Svi su u meni videli samo to, lepoticu, dok sam ja najčešće tražila drugačiji pogled i mišljenje. Mnogo puta sam htela nekome da budem samo drugarica i na kraju, kako me ta lepota ne bi debelo koštala, pronašla sam način da dođem do svog cilja, glumeći muškaraču.
Da li je to jedan od razloga zbog kojeg ste se u vreme najveće popularnosti osećali usamljeno?
– Često sam se osećala usamljeno, jer su svi u meni gledali pevačicu Vesnu Zmijanac, s kojom žele da se druže i dive joj se, a ne Vesnu običnu ženu, odličnu kuvaricu, što sam, između ostalog, i bila kada se reflektori pogase. Tu Vesnu nisu poznavali niti su želeli da upoznaju. Stoga se dešavalo da sam se često s nastupa ili nekog privatnog druženja vraćala još usamljenija nego da sam ostala kod kuće. Mnogo puta sam se pokajala što sam dragoceno vreme davala ljudima koji to ne zaslužuju. S godinama i iskustvom naučila sam da ih bolje procenjujem i na njihovim licima već kroz par minuta pročitam šta im je baba jela kako bi imali plave oči. Većina je bila površna, što je meni u samom startu bilo jasno. Lakše mi je, stoga, bilo da budem sama, čitam i bavim se stvarima koje su me ispunjavale, a ne da mlatim praznu slamu.
Pretpostavljamo da ste upravo zbog te površnosti teško nalazili partnere koji će vam parirati.
– Bilo je onih koji su to uspevali, ali tu su onda nastupali problemi druge vrste. Naime, najčešće je ta osoba s kojom sam se poklapala na svim nivoima bila tuđa. To je bilo veliki problem kroz moj život, a posebno nakon što sam napunila 30 godina. Dok sam bila mlada i u uzrastu da formiram zajednicu, bila mi je važnija karijera. Trčala sam tamo i ovamo, to vam je život nas pevača. Imala sam ja i drugu varijantu, da se odreknem muzike i budem ono što su svi ti muškarci od mene hteli. Oni se, naime, svi zaljube u Vesnu Zmijanac, a onda bi posle par meseci voleli da me zatvore u kuću da im kuvam. To bi im prijalo, ali ja sam u tim situacijama umela da se okrenem i odem bez objašnjenja i pozdrava.
Da li ste odlazili iako ste nastavljali da volite?
– Naravno, uglavnom je tako i bilo, ali spas sam pronalazila u pesmi koju sam volela više od svih njih. Nijedan pojedinac nije uspevao da me usreći u meri u kojoj su to mogli muzika i publika.
Postoji li danas neko na čiji pomen vam zaigra srce?
– Našalila sam se u jednoj emisiji i slatko nasmejala gledaoce kada sam rekla da udvarači moje generacije i stariji više nisu među živima. Mlađi, s druge strane, ne mogu sa mnom da se snađu. Mladost je sama po sebi ludost. Uvek im treba mama, a ja to ne želim da im budem.
(Kurir.rs/Story)
