Naravno da armija može da buši bunare, dotura humanitarnu pomoć, zauzdava poplave i pomaže pri vakcinaciji, “ali to nije vaš glavni zadatak,” naglasio je Šolc.
“Glavni zadatak Bundesvera je da brani slobodu u Evropi.” Sve ostalo, dodao je, manje je važno.
Nemački kancelar se ponovo izjasnio za bolju saradnju evropske odbrambene industrije u Evropi i eliminisanje zbunjujućeg broja oružanih sistema i međusobno konkurentnih fabrika naoružanja.
Evropa može biti sposobna za dejstvo samo uz koordinaciju, zaključio je Šolc, naglasivši vitalnu važnost protivvazdušne odbrane.
Šolc ponovio obećanje da će Nemačka nadalje izdvajati dva odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu, koliko NATO i propisuje članicama.
“Na to možete da računate.”
Nemačka je ove godine usvojila poseban fond od 100 milijardi evra modernizaciju Bundesvera.
Šolc je sada rekao da posao time nije završen i da vojska više neće ići u zapećak. Bundesver mora da bude temelj evropske odbrane, “najbolje opremljena oružana sila.”
On se osvrnuo i na dugu eskalaciju u Ukrajini koja je završila ratom, signalirajući da je nemačka reakcija na rusku aneksiju Krima bila previše mekana.
“Želim jasno da kažem da bi, makar i naknadno, bilo potpuno ispravno da se oštrije reagovalo.”
On je ocenio da se u tom slučaju, ideja novog napada na Ukrajinu možda ne bi toliko učvrstila u glavi ruskog predsednika Vladimira Putina. Međunarodna zajednica je 2014, godine posle aneksije ukrajinskog poluostrva Krim uvela sankcije Rusiji, ali Nemačka tada nije prekinula privredne i diplomatske veze sa Moskvom.
B92.
