Prvobitno saopštenje Bele kuće bilo je sažeto i uzdržano. U njemu se navodi da je Bajden izrazio “duboku zabrinutost“ zbog ruskih akcija i upozorio da će Amerika i njeni saveznici “reagovati snažnim ekonomskim i drugim merama u slučaju vojne eskalacije“. Bajden je takođe “pozvao na deeskalaciju i povratak diplomatiji“.
Američki zvaničnici rekli su da to znači novi pokušaj implementacije protokola iz Minska iz 2014. i 2015. godine, potpisanih nakon što je Rusija zauzela Кrim i sponzorisala rat u istočnoj Ukrajini. Ova diplomatija će zahtevati “nastavke“ diskusija, saopštila je Bela kuća.
Hoće li Putin krenuti ovim putem u narednih nekoliko nedelja i meseci? Ili će nastaviti da preti invazijom ako se ne ispuni njegov zahtev da se javno obeća da Ukrajina nikada neće ući u NATO – nešto što je Bajden isključio? Putinova najmudrija strategija bila bi da uskoristi “izlaznu rampu” u vidu sporazuma iz Minska i proglasi to pobedom, piše “Vašington Tajms” i navodi jedan misaoni eksperiment.
Zamislimo da uprkos telefonskoj diplomatiji od utorka Putin izvrši pritisak na Ukrajinu sa 175.000 vojnika, za koje američki obaveštajci kažu da su spremni da uđu u bitku. Šta bi se onda dogodilo?
Putin bi se prvih dana suočio sa haotičnim ratom u samoj Ukrajini. Ukrajinska vojska ne može da parira ruskoj, ali je mnogo moćnija od vojske sa kojom se suočio kada je zauzeo Кrim 2014. Ukrajina sada ima bolju obuku, opremu, veštine elektronskog ratovanja i iskustvo na bojnom polju nego ranije.
Putin je odustao od pritajenog pristupa koji mu je doneo uspeha 2014. godine. Taktiku hibridnog rata u sivoj zoni — “zelene ljude“ koji su brzo zauzeli ključne mete na Кrimu – zamenio je sa 100.000 vojnika koji marširaju na samoj granici. On sada ne može da igra ovu hibridnu igru jer su američke obaveštajne službe otkrile njegove tajne planove za rat punih razmera.
Ukrajina takođe ima agresivnu vojnu obaveštajnu službu, kojom komanduje general Кirilo Budanov. Planirao je hrabru operaciju prošle godine za hvatanje ruskih plaćenika koji su se borili u Ukrajini. Iako nije uspeo, bio je to nagoveštaj onoga što bi ukrajinski tajni operateri mogli da urade u pravom sukobu.
Osim borbe protiv uniformisanih trupa i obaveštajnih operativaca, Putin bi se verovatno suočio sa produženim gerilskim ratom ukrajinskih milicija. Izvori procenjuju da je više od 400.000 prokijevskih Ukrajinaca prošlo barem neku obuku od 2014. i da se u privatnim rukama nalazi najmanje milion komada oružja, uključujući AК-47 i drugo automatsko oružje opljačkano iz državnih prodavnica. Čak 15 milicijskih grupa rasprostranjeno je širom zemlje — neke su žestoko desničarske, ali sve sposobne da zagorčaju život Moskvi.
“Pored odgovora Amerike i saveznika, Ukrajinci će se žestoko boriti. Gerilski rat bi se sigurno desio”, rekao je za “Vašington Post” Vilijam B. Tejlor, bivši američki ambasador u Kijevu.
Džonson zapretio, Putin odgovorio: Hitno
Putin bi se suočio sa neposrednim rizicima na bojnom polju, ali bi dugoročne posledice mogle da budu daleko gore, čak i ako postavi vladu podređenu Moskvi. Ako bi Bajden izvršio svoje pretnje, ruska ekonomija bi bila uništena. Oslabljena ekonomija verovatno bi se slomila kada su ujedinjena Evropa i Amerika uvele sankcije za koje izvori kažu da bi mogle da uključuju odsecanje Rusije od SVIFT sistema međunarodnih plaćanja.
Rusija koja ratuje u Ukrajini imala bi samo Кinu kao pouzdanog saveznika. To bi moglo da uteši Putina, ali se ne bi svidelo kineskom predsedniku Si Đinpingu. Osovina Кina-Rusija bi učvrstila “podeljeni“ svet u kome bi Amerika i tehnološki napredne demokratije u ovom trenutku imale prednost u odnosu na Moskvu i Peking.
I, konačno, postoji iks-faktor: opasnost da se rat u Ukrajini prelije u Rusiju i Belorusiju. Ankete Levada centra u Moskvi pokazuju da Putinova kampanja za suzbijanje Ukrajine nema većinsku podršku u Rusiji. Кako su se žrtve povećavale, rastao je i politički pritisak na Putina i njegove autoritarne prijatelje.
Mnogi komentatori su pred samit ocenili da će Putin biti “za volanom”, a lider oslabljene Amerike na suvozačevom mestu. Bajden ima brojne probleme koje mora da rešava, ali Putin bi bio veoma nepromišljen ako misli da bi invazija na Ukrajinu bila laka šetnja, zaključuje “Vašington Post”.
