U podne će u Nionu biti izvučeni parovi četvrtfinala i velika je verovatnoća da ćemo gledati neki od dvomeča engleskih klubova. U bubnju su Liverpul, Mančester junajted, Mančester siti i Totenhem, naspram njih je ostatak kontinenta, Ajaks, Juventus, Porto i Barselona.
Prekinut je niz Reala (tri titule uzastopno), ugašene su i nade Pari Sen Žermena da će se konačno ove godine dokopati finala i pehara, nema ni starog dobrog Bajerna. Bez obzira na sve, pitanje je, mogu li Englezi konačno do kraja?
Moguće je da je Liverpul prošle sezone najavio ostrvsku renesansu u elitnom klupskom takmičenju UEFA. Izgubili su Jirgen Klop i njegovi izabranici od Reala, što zbog genijalnosti Gareta Bejla, što zbog kikseva tadašnjeg golmana Lorisa Karijusa. Ali Englezi predvođeni Liverpulom i Sitijem uporno kucaju na vrata, to kucanje je toliko čujno da može da probudi i najupornije spavače.
Možda se Evropa umorila pod „Realovom čizmom“. Kako to u fudbalu često biva, jedan ciklus je verovatno završen, kreće obnova, otuda u Engleskoj veruju da bi točak sudbine mogao da se zavrti po njihovom taktu. „Fudbal se vraća kući“, kako bi to rekla jednja njihova mundijalska pesma.
Decenija u senci Španaca
|
To što je Real „giljotiniran“ i to usred Madrida, nije samo posledica seobe Kristijana Ronalda u Juventus, kao ni to što je Zinedin Zidan rešio da ode na privremeni odmor, pa se sad (kada je kasno) vratio. Biće da su se rezerve istrošile, da je želja i kvalitet drugih bio dovoljan da ih svrgne sa trona. Ko zna, možda su pred Dušanom Tadićem i četvorostrukim šampionom Evrope Ajaksom, novi podvizi?
Ipak, Engleska je najbrojnije zastupljena. Polovinu svih četvrtfinalista čine njeni klubovi. Ali, zar je trebalo da prođe deset godina da se uspeh ponovi?
Te sezone 2008/09 u četvrtfinalu su bili Mančester junajted, Liverpul, Čelsi i Arsenal. Junajted je stigao do finala u Rimu, pokušaja da odbrani krunu osvojenu godinu dana ranije u Moskvi, ali Mesi i drugovi iz Barselone su bili jači.
I godinu dana pre toga, isti kvartet je bio među osam najboljih, a čak tri su se našla u polufinalu, da bi u finalu igrali Mančester junajted i Čelsi.
Posle toga, usledila je britanska oseka. Jedan do dva kluba bi uspevali da se nađu među osam najboljih, samo je 2011. uspelo troje da se plasira, Junajted, Totenhem i Čelsi. I kako god bilo, prestonica fudbala bila je na Iberijskom poluostrvu, o čemu svedoče i trofeji.
Od poslednjih deset pehara Lige šampiona, sedam je otišlo u ruke Španaca, četiri puta je prvak bio Real, tri puta Barselona. U toj dekadi samo su još Inter i Bajern uspevali da prekinu dominaciju, ali i jedan engleski klub, Čelsi, 2012. godine.
Kakvi su im izgledi?
|
Brojnost ipak ne može da garantuje i krajnji uspeh. Na papiru, Ostrvljani bi trebalo da najveće protivnike imaju pre svega u Barseloni i Juventusu. Ali ni Ajaks ni Porto nisu za potcenjivanje, što su na svojoj koži osetili Real i Roma.
Ipak, Liverpul je prošle sezone bio u finalu. Mančester siti već tri sezone zaredom ima kontinuitet plasmana među osam, a tu je i Pep Gvardiola, čovek koji je specijalista za osvajanje velikih trofeja. Mančester junajted ima tradiciju i nikad se ne sme potceniti, Totenhem ima tim kadar da Borusiju Dortmund pobedi u dvomeču sa 4:0.
Zavisiće sve i od žreba, tačnije od „prohodnosti“. Kakav će biti put ka Madridu i finalu 1. juna znaćemo već danas, kada bude određeno i ko će se ukrstiti u polifinalu. Bez obzira što nad njom lebdi ogroman tamni oblak Bregzita, Englezima se „ne beži“, makar u fudbalskom smislu, iz Evrope.
Kada se sve sabere, jasno je da proteklu deceniju u Engleskoj ipak doživljavaju kao period neuspeha, frustracije. Različiti su razlozi što je Engleska biola u zapećku. Nekako se sve poklopilo sa odlaskom Kristijana Ronalda u Real, kao da je Portugalac bio taj dodatni tas na strani španskog giganta koji je ozbiljno profitirao sa četiri pehara u pet godina.
Potom, fenomen Mesi, generacija „La Masija“, Gvardiola, jednom rečju, Barselona. Njen uspon bio je najveća brana ostrvskim ambicijama.
Konačno, klupske tranzicije, kraj ere Aleksa Fergusona, Arsena Vengera, turbulencije u Čelsiju, lutanja i evropsko sazrevanje Mančester sitija. Pa i primetne sudijske nepravde, poput nezasluženog isključenja Nanija iz Mančester junajteda na meču sa Realom, u poslednjem evro meču Aleksa Fergusona. Treba li reći da je Ronaldo režirao preokret posle toga sa 0:1 do 2:1 i prolaska u četvrtfinale?
Ako nešto Engleze može da zabrinjava, onda je svakako to da su Ronaldo (Juventus) i Mesi (Barselona) i dalje tu. Oni stoje kao ogromna pretnja. Uostalom, oni su i najzaslužniji što su njihovi timovi prošli u četvrtfinale.
Nada
Ipak, na Ostrvu mnogi veruju da je situacija konačno sazrela da neko od engleskih klubova konačno dođe do trofeja.
Sedam godina je prošlo od prethodnog uspeha u Ligi šampiona, tako da je i teoretski sada velika prilika da se uradi nešto više.
„Pričali smo i ranije o ciklusima u fudbalu i meni se čini da se sada sve okreće u korist klubova iz Engleske. Četiri tima su proša u četvrtfinale. Možda Liverpul nije blistao, ali u nokaut fazi se ne radi o lepoti igre, već prolasku dalje. Nemački klubovi su u padu, naši u usponu, šanse su definitovno bolje“, smatra bivši reprezentativac Engleske Rio Ferdinand.
I Džejms Milner iz Liverpula drži se patriotske note.
„Četiri tima među osam, pa to je sjajno. Ne želim da imamo premijerligaški dvoboj, da budem iskren. Želja mi je da što više naših klubova prođe u polufinala“, priznao je Milner.
I Rajan Gigs kaže da ne sme niko da otpiše ni njegov bivši klub, Mančester junajted.
„Ne vidim što Ole Gunar Solskjer ne bi sa onakvim timom mogao da ode u Pariz i pobedi. I slabiji timovi od ovog Junajtedovog umeli su da zablistaju i stignu do finala. U ovom timu ima kvaliteta i samopouzdanja. Ipak, ostalo je mnogo jakih timova i biće teško. Igraju odlično, rezultati u poslednje vreme su fantastični, biće zanimljivo“, poručio je Gigs.
Konačno, Engleska prvi put posle 48 godina ima šest klubova u četvrtfinalu dva elitna takmičenja. Dovoljno da se tamošnji navijači nadaju uspesima u finišu sezone. I finalu na “Vando Metropolitanu” u Madridu.
