Američko–mađarski samit održan je 13. maja u Vašingtonu
Ni pisanje američkih medija, niti opstrukcija „duboke države“ ne mogu da umanje značaj radne posete mađarskog premijera Viktora Orbana Vašingtonu. Naprotiv, već i samo vreme njene realizacije govori da je „tajming“ za poziv predsednika SAD Donalda Trampa pažljivo izabran i da nije bio slučajno tempiran baš za 13. maj, uoči izbora za Evropski parlament. Uz to, sastanak je održan (i) u Ovalnom kabinetu, što se smatra posebnom čašću koju američki predsednik ukazuje jednom inostranom državniku, a Orban je (podsetimo) u kancelariji američkih predsednika poslednji put bio pre dve decenije, 1998. godine za vreme administracije Bila Klintona, kada je njegov desno-konzervativni Fides prvi put pobedio na parlamentarnim izborima u Mađarskoj a on izabran za premijera…
ORBANOVA EVOLUCIJA Od poslednje posete do ove sada Orbanova politika je doživela značajnu evoluciju. Od kada je 2010. ponovo izabran za premijera Mađarske Orban se služi nestandardnim metodama da stabilizuje mađarsku ekonomiju i uredi finansije, konstantno je u sukobu s briselskom politikom prema imigrantima i uporno iskazuje ambicije da njegova zemlja postane politički lider centralne Evrope…
Poziv Trampa Orbanu (koji je prvi od lidera EU 2016. godine podržao Trampovu predsedničku kandidaturu) da poseti SAD ima mnogo motiva. Jedan od njih je i taj što je u Orbanu video i deo evropskog uporišta za sopstvene ideje, zbog čega i pruža punu podršku antimigrantskim strankama, tim pre što se izborima u Italiji i dolaskom evroskeptične garniture u toj državi front u Evropi širi…
MIGRANTI I SOROŠ Dve najupadljivije sličnosti između Orbanovih i Trampovih političkih stavova jesu njihova antimigrantska politika, i odnos prema američkom biznismenu i finansijeru nevladinih organizacija mađarskog porekla Džordžu (Đerđu) Sorošu. Podsetimo, jedan od Trampovih proklamovanih ciljeva u kampanji bio je – sprečavanje ilegalne imigracije. Uprkos otporima koji su dolazili s raznih strana, pristupio je izgradnji zida prema Meksiku (kao i Orban „žičane ograde“ prema Srbiji) i zaoštravanju politike prema migrantima u SAD…
Druga tačka koja spaja ova dva državnika je – ponašanje prema Sorošu. Orban je (zakonski) izdejstvovao da se Soroševe institucije povuku iz Mađarske, dok Tramp Soroša smatra jednim od vodećih ljudi ekstremne levice koji je doprineo liberalizaciji stavova američkih političara u pogledu ilegalne imigracije…
GAS I ORUŽJE Kako su protekli razgovori dve delegacije u Vašingtonu na bilateralnom terenu?
Sigurno da je pomenuta Orbanova poseta (samo) deo strategije SAD za suzbijanje ruskog i kineskog uticaja u Srednjoj Evropi, a Mađarska je pravi geostrateški „dragulj“ za resetovanje američke spoljne politike između Balkana, Austrije i Ukrajine. Dva ključna pitanja na dnevnom redu u Vašingtonu bila su iz oblasti industrije energenata (uvoza gasa iz SAD u Mađarsku) i – namenske industrije (modernizacije američkim naoružanjem mađarske vojske kao NATO članice). Budimpešti je u oštrom tonu zamerena vrlo velika energetska zavisnost od Rusije, a njen odgovor Trampu glasio je: „Pomenuta zavisnost nije nastala njenom krivicom već usled uzroka koji su izvan Mađarske! Orbanova vlada punu deceniju bezuspešno pokušava s preduzimanjem mera za diversifikacijom, ali nju konstantno miniraju nerealizovane gasovodne investicije u drugim državama.“
Tramp je, istom prilikom, Mađarima ponudio i predugovor o transportu gasa u Mađarsku koji će se eksploatisati preko platformi na Crnom moru (izgrađenih američko-rumunskim kapitalom), što su Mađari načelno prihvatili, kao i onog sa hrvatskog LNG terminala u Omišlju na Krku (čiji je Mađarska od pre dva i po meseca četvrtinski vlasnik). Amerikanci, čiji je opšti cilj već godinama da znatno povećaju izvoz ovog gasa u Evropu, nameravaju da preko LNG terminala u Evropu izvoze svoj „ukapljeni“ gas čija cena nije konkurentna u odnosu na cenu tradicionalnog („Gazpromovog“) gasa. Ali kao i u svim drugim slučajevima, tako i u ovom – Vašington prisiljava vlade drugih zemalja da iz svog budžeta sufinansiraju cenu njihovih energenata do prodajne cene koju tržište u tom trenutku formira… Zbog toga bi i u slučaju Mađarske jedino vladina podrška (finansijskim dotacijama) imala strateški značaj.
Veliko je pitanje kako će se u konačnoj odluci odrediti premijer Viktor Orban. U svakom slučaju, Donald Tramp u ovoj netržišnoj „ponudi“ ima više manevarskog prostora, ali i Orban ima velikog uticaja jer u najvećoj naftno-gasnoj kompaniji u Mađarskoj (MOL) njegova vlada ima veliki vlasnički udeo.
Na kraju plenarnog razgovora delegacija SAD i Mađarske u Vašingtonu razgovarala je i o modernizaciji mađarske vojske (kao NATO članice) američkim naoružanjem druge generacije. I tu je Budimpešti još oštrije zamereno da ne poštuje postotak ulaganja novca u obnavljanje efektiva u članstvu (plaćala je 1,18 posto svog nacionalnog BDP-a, znatno manje od predviđena 2 odsto), kao ni kvantitativni broj svojih članova u NATO misijama… Rezultat „pregovora“ dve delegacije o ovoj temi glasio je – Mađarska će kupiti američke rakete srednjeg dometa, u okviru NATO misija poslaće dodatnih 200 vojnika u inostranstvo (130 na Kosovo i Metohiju i 70 u Avganistan), a za nacionalno-bezbednosna pitanja u narednom petogodišnjem ciklusu na odbranu će utrošiti (neverovatnih!) – deset i po milijardi evra…
Kineska ulaganja i „Huavej“
Jačanjem mađarsko-američkog partnerstva neće doći do slabljenja veza Budimpešte s Moskvom i Pekingom. Premijer Orban je u Beloj kući podvukao da ulaganja Kine u Mađarskoj nisu tolika da bi zabrinjavala Amerikance. „Ekonomska zavisnost nemačke privrede od Kine veća je nego zavisnost američke privrede od kineske, a vrlo značajna je i trgovinska razmena (i zavisnost!) Francuske i Velike Britanije od Kine“, ukazao je.
Veoma interesantna tema u razgovoru mađarskog premijera i američkog predsednika bila je i kineska telekomunikaciona kompanija „Huavej“, već neko vreme na meti kampanje Vašingtona koji joj je zabranio pristup 5G mrežama zbog zabrinutosti da je povezana s kineskom vladom, te je imperativno poručio da i druge zemlje treba da blokiraju tehnologiju ove kompanije.
Kada nije uspeo pritisak na saveznike da izbegavaju ovu telekomunikacionu kompaniju, SAD su se žestoko ustremile na prestonicu Evropske unije, Brisel. Međutim, belgijski centar za kibernetičku bezbednost (zadužen za analizu potencijalnih pretnji koje predstavlja „Huavej“) poručio je nedavno da nije pronašao nijedan dokaz koji upućuje na to da je kineski telekomunikacioni div prodavao opremu koja bi se mogla koristiti za špijunažu…
I Viktor Orban je Donaldu Trampu 13. maja u Vašingtonu doslovce ponovio da Mađarska u pomenutom slučaju nije detektovala nikakvu pretnju. „Dosad nismo pronašli tehničke pokazatelje koji ukazuju u smeru špijunske pretnje“, rekao je.
