Osim onoga što mu je bila osnovna dužnost i poziv, Sigmund Frojd se rado upuštao i u teorijska objašnjavanja religijskih, antropoloških, umetničkih pojava.
Feministkinjama i religioznim ljudima se verovatno neće dopasti oni Frojdovi stavovi koji se odnose na uverenja koja oni zastupaju i brane.
Moglo bi zaista da se kaže da svaka osoba neprestano vrši psihičku analizu svojih bližnjih i da, stoga, njih bolje poznaje nego samu sebe. Međutim, da bi se ostvarilo ono na šta nas opominju reči -spoznaj sebe samog- potrebno je pod lupu staviti svoje naizgled slučajne radnje i propuste – govorio je.
Onaj ko ima oči da vidi i uši da čuje, može se uveriti da nema smrtnika koji je sposoban da sakrije tajnu. Ako su mu usta nema, on brblja vrhovima prstiju; izdaja curi iz svake njegove pore. Zbog toga je zadatak, da se učini svesnim ono najskrovitije u ljudskoj duši, lako rešiv.”
Jedno od njegovih veoma interesantnih razmišljanja i zaključci koje je izvukao iz toga na koji način ljudi pokušavaju da sakriju tajne i koliko je to, po njegovom mišljenju, teoretski i praktično nemoguće, jedno je od zanimljivijih iz njegove prakse.
