“EU nije dovoljno angažovala za učvršćenje mira na Zapadnom Balkanu”. Jer, kako je navela u izjavi pariskom listu Kroa, “na Zapadnom Balkanu se ne može održati postojeće stanje, već tamo stvari idu u dobrom, ili lošem pravcu… i Francuska se otud mora ponovo posvetiti Zapadnom Balkanu koji je postao ‘mrtav ugao francuske diplomatije’”.
Zvaničnici u okruženju visoke predstavnice EU Federike Mogerini su agenciji Beta u Briselu rekli da ipak nema sumnje da sve članice Unije podržavaju “jasnu perspektivu” ulaska u članstvo onih država Zapadnog Balkana koje blagovremeno budu ispunile nužne uslove.
A ti “imperativni uslovi” su naročito vezani za uvreženje vladavine zakona, nezavisnosti pravosuđe, suzbijanja korupcije, slobode medija i prethodnog rešavnja bilateralnih sporova, što je za Srbiju poglavito pitanje Kosova.
Francuska ministarka Loazo je ipak ukazala na to da sve države EU ne dele isti stav oko učlanjenja u Uniju država Zapadnog Balkana.
“Uostalom”, napomenula je ona, “iako 27 članica EU različito gledaju na proširivanje, svi su saglasni da se mora povećati pomoć i pospešiti partnerstvo za državama Zapadnog Balkana”.
Funkcioneri u Evropskoj komisiji su ponovili odlučan stav EU da vlasti u Prištini moraju ukinuti ogromne carine na srpsku robu da bi se obnovio dijalog i naveli da je visoka predstavnica Federika Mogerini o tome nedavno razgovarala s najvišim zvaničnicima SAD Nensi Pelozi i Majkom Pompeom, a razmena mišljenja je obuhvatila i “krajnje složeni razvoj u Bosni i Hercegovini”.
Francuska ministarka Loazo je, kako su primetili, samo ponovo iznela stav predsednika Emanuela Makrona da sve dok se ne reše unutrašnje krize u Uniji, kao i posledice izlaska iz članstva Velike Britanije, strukture EU neće biti u stanju da prime nekog novog člana.
A moguće je, predočio je Makron, da Srbiji ili Crnoj Gori, ako kroz sedam-osam, možda i desetak godina ispune sve uslove, a dotak Unije ne sredi svoje redove, bude ponudjen poseban EU pridruženi status, ali ne i puno članstvo.
Loazo, koja pored Srbije u februaru posetila i Severnu Makedoniju, stavila je do znanja da i zvaničnici u Skoplju misle da je na Balkanu status quo neodrživ i da se sve odvija jedino ili dobro ili loše “pa postoji istinsko očekivanje da EU bude daleko aktivnija u regionu”.
“Nije dovoljno što su o tome razgovarali vodji EU, treba možda osmisliti proces u koji će biti uključeni razni politički činioci”, istakla je Natali Loazo.
Na pitanje novira lista Kroa “nije li neuspeh EU to što je dijalog Beograd-Priština na mrtvoj tački”, francuska ministarka uzvraća da se “EU možda nije dovoljno angažovala u prilog miru na Balkanu, a to treba da bude jedan od naših prioriteta”.
“Kad se dve strane prepuste jedna drugoj, pregovori se zakoče, odluka Kosova da nametne dodatnu carinu od 100 odsto na srpske proizvode je poražavajuća za pregovore”.
Na pitanje kako se u Parizu gleda na moguću razmenu teritorija izmedju Beograda i Prištine, ministarka Loazo kaže “nisu spoljne zemlje te koje treba da odlučuju o uslovima za rešavanje sporova i mi unapred ne postavljamo umesto zainteresovanih strana ; neke crvene linije”.
“Ostaviti otvorenu ranu Kosova nikako nije rešenje i balkanske zemlje su te koje treba da rešavaju svoje sporove”, navela je Natali Loazo.
Ako se ispostavi, kako je ukazala, da se nedri rešenje prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu i može da doprinese miru, ko smo mi da kažemo da to nije mir koji želimo?
“Ali pod uslovom da se time jamči za stabilnosti regiona, naročito kad je reč o celovitosti Bosne i Hercegovine”, podvukla je francuska ministarka za evropske poslove.
I, kako je navela, “ne bi smelo da u Srbiji pitanje spora s Kosovom bude zavesa koja zaklanja ključni zalog nužnog napredovanja na polju vladavine prava”.
Ministarka Loazo je dodala da je Francuska potpisala sporazum o uspostavljanju u Beogradu sedišta Francuske agencije za razvoj koja će delovati u regionu.
“Ali, prethodno je nužno da Srbija bude skinuta sa ‘sivog spiska GAFI’ “, a to su zemlje visokog rizika kad je reč o pranju novca, rekla je Loazo.
