Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji je istakao da nije reč samo o geografskom proširenju EU, već je to pitanje obezbeđivanja političke, ekonomske, pa čak i bezbednosne integracije.
“EU ne sme da pogreši u ovom slučaju”, rekao je Varhelji i dodao da i zemlje Zapadnog Balkana moraju da veruju da je vredno proći kroz sve procese koji su neophodni za članstvo.
Slovenački predsednik Borut Pahor pozvao je na ubrzanje procesa i integracije Zapadnog Balkana u EU, dok je premijer te zemlje Janez Janša naglasio da je pitanje proširenja pitanje budućnosti Evrope.
“Osnivači EU nisu govorili o istočnoj i zapadnoj Evropi, već o slobodnoj Evropi. Njihova vizija biće ispunjena jedino proširenjem EU na Zapadni Balkan”, istakao je Janša.
Janša je dodao i da je to strateško pitanje, zbog čega će Slovenija učiniti sve tokom svog predsedavanja Savetom EU da ubrza proširenje i najavio održavanje samita EU – Zapadni Balkan početkom oktobra u Sloveniji.
Albanski premijer Edi Rama istakao je da proces proširenja mora da se ubrza i da, u najmanjem slučaju počnu pregovori sa Tiranom i Skopljem.
“Albanija i Severna Makedonija ne traže dozvolu da budu Evropljani, mi to jesmo. Nema budućnosti Evrope bez Zapadnog Balkana u okviru EU”, poručio je Rama.
Poljski premijer Mateuš Moravjecki podržao je proširenje EU na Zapadni Balkan ističući da je to strateški interes Unije.
“Neophodno je prihvatiti porodicu sa Zapadnog Balkana, a ne da govorimo o daljim rođacima – Turskoj, Rusiji i Kini koje šire svoje interese u tom regionu”, naveo je Moravjecki.
Makedonski premijer Zoran Zaev nadovezao se na reči poljskog kolege, navodeći da je EU porodica kojoj Zapadni Balkan teži da se pridruži, ali da EU još uvek nije spremna.
Šmit: Neotvaranje pregovora sa Skopljem i Tiranom neuspeh EU
Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Šmit složio se sa Ramom i istakao da je to što sa Tiranom i Skopljem nisu započeti pregovori neuspeh EU.
Šmit je tom prilikom citirao predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je govorio na prvom panelu, a koji je rekao da ljudi u regionu gube poverenje u EU.
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić je poručio da niko u BiH neće biti manje Bošnjak, manje Srbin, manje Hrvat ako se odustane od principa konstitutivnosti i okrene evropskim vrednostima. “To nama sa Zapadnog Balkana govori da su se možda alarmi upalili u Evropi i da Zapadni Balkan ne treba ostavljati po strani i čekati šta će se desiti”, rekao je Komšić.
Član Predsedništva BiH Šefik Džaferović istakao je da stanovništvo BiH ogromnom većinom želi da BiH postane članica EU.
“Gospodin Mišel [Šarl, predsednik Saveta Evropske unije] govori o EU sa ekonomskog aspekta i aspekta poštovanja ljudskih prava i sloboda. To je potrebno i mojoj zemlji. To je ono što svi građani BiH žele. BiH ima sve one razloge za ulazak u EU koje su imale i druge zemlje”, naveo je Džaferović.
Radev o reformama i govoru mržnje
Predsednik Bugarske Rumen Radev rekao je da su procedure, odnosno reforme veoma važne.
“Mi podržavamo proširenje, ali bismo voleli da vidimo stabilne procese i budemo sigurni da naši mladi budu slobodni, bez predrasuda, govora mržnje i sa znanjem jedni o drugima. Kada je Zapadni Balkan ispao sa radara EU, Bugarska je na njega vratila fokus. Bugarska uvek podržava našu braću Severnu Makedoniju u raznim krizama i otvoreni smo za dijalog koji je ključan”, rekao je Radev.
Premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti ponovio je da je model CEFTA najbezbedniji način za zemlje Zapadnog Balkana na putu ka EU i izdvojio četiri elementa važna za zemlje regiona.
“Vladavina prava protiv oligarha, demokratizacija protiv autokrata, suočavanje sa prošlošću i suočavanje sa ratnim zločincima koji su na vlasti i simetrija ili reciprocitet za prava manjina u balkanskim državama”, naglasio je Kurti.
