“Zapravo ne razumem kako zaista možete da budete bogohulni kada opisujete nešto što se zaista dogodilo – čak i ako je to bilo 1625. godine”, rekao je Verhoven (82) tokom konferencije za štampu na 74. godišnjem filmskom festivalu u Kanu, gde je “Benedetta” premijerno prikazana u petak.
“Sve u filmu se, uglavnom, desilo. Mislim, naravno, malo smo promenili. Zašto biste govorili o bogohuljenju zbog nečega što se dogodilo pre 4.500 godina? Mislim da to nije u redu”, dodao je on.
Verhoven je “Benedettu” zasnovao na knjizi Džudit Si Braun “Neskromna dela – život lezbijske opatice u renesansnoj Italiji”.
U jednoj od scena figurica Device Marije se koristi kao igračka za masturbaciju, što su kritičari ocenili kao “besplatno skrnavljenje”. Drugi kritčari su naveli da Verhoven predstavlja “generalno bogohulni – ili možda samo humanistički? – stav prema dogmama Katoličke crkve”, a “Varajeti” je sugerisao da je Verhoven verovatno odlučio da ispriča priču o Benedeti i njenoj ljubavnici Bartolomeji zbog njenog korišćenja verskih predmeta u seksualne svrhe, i da bi ga “mnogo zanimala priča Benedet Karlini da njeni izrazi u spavaćoj sobi nisu toliko kontroverzni”.
Neki su cenili da je ovo navodno nepoštovanje, te je jedan od korisnika Tvitera napisao: “Najbolja stvar u vezi sa ‘Benedetom’, pored lezbijki, jeste bogohuljenje”.
