Filipusis, finalista US opena 1998. godine i Vimbldona 2003, tokom cele karijere se mučio sa kolenima, koja je nekoliko puta operisao.
„Porodica je moj svet, ona je moj prioritet i moje sve. Sanjao sam da postanem profesionalni teniser, a moja porodica je stavila sve na kocku. Moj otac je imao dobar posao u banci, ali dao je otkaz jer je rekao da želi da mi pomogne da ispunim snove – on je odustao od svojih, a ja sam radio naporno i imao sreće da ispunim svoj san. Dobra vest je bila ta da sam mogao da se staram o porodici i da oni nisu morali opet da rade, ni otac ni majka. Ipak, zbog povreda sam morao da prekinem i tada sam upao u tešku situaciju“, rekao je Filipusis.
Posle šeste operacije kolena, Filipusis je bio na velikim novčanim mukama 2009. godine.
„Kada si sportista, poslednja stvar o kojoj misliš… Uvek kažu: ’Štedi za crne dane’. A ja sam osećao da pokazujem slabost ako osećaš ćeš se možda povrediti… Ne možeš da razmišljaš na taj način“.
U trenucima kada je zbog povreda pravio duge pauze, Australijanac kaže da je pao na niske grane.
„Nisam mogao mnogo toga da priuštim, morao sam da pitam prijatelje kako bih mogao da idem u kupovinu po hranu. Recimo, sedam dana u nizu bismo jeli testeninu od kupusa. Na kraju mi je to postalo jedno od najdražih jela, a moja mama je to zvala ’hranom za siromašne’ jer je tako jednostavna – kupus sa nekim začinima i pastom“, kaže 44-godišnji Australijanac i dodaje:
„Bilo me je mnogo sramota, oni su se odrekli svojih snova, a moja odgovornost je bila da brinem o njima. Upao sam u depresiju – nema većeg bola u srcu nego gledati voljene kako pate zbog mojih postupaka“.
Uspeo je Filipusis da se vrati na pravi put, a od turnira je u karijeri bio zaradio skoro sedam miliona dolara.
Osvojio je 11 titula, bio i osmi na svetu, a najveće titule izmakle su mu zbog Patrika Raftera (finale u Njujorku 1998) i Rodžera Federera (Vimbldon 2003). Sada je oženjen Silvanom Lovin, sa kojom ima dvoje dece.
Sportklub.
