U fenomenalnom tekstu Amerikanac je pisao o tome kako je on video finale Australijan opena u kojem je srpski teniser pobedio Dominika Tima.
Posnanski, koji ima 53 godina, nekada je pisao za “Sports Ilustrated”, “NBC”… Osvajač je brojnih novinarskih nagrada, a sada je novinar “Atletika” i piše za svoj blog “JoeBlogs”.
Amerikanac je upravo u svom najnovijem blogu veliki deo teksta posvetio srpskom teniseru koji vam mi prenosimo u celosti:
“Kada je Novak Đoković bio mlad i relativno nepoznat igrač, ‘slavu’ je stekao tako što je imitirao druge tenisere. Novak je bukvalno mogao da ‘skine’ svačiji potez, da li servis, forhend, bekhend… Bio je prilično zabavan. Veliki teniseri su gledali njegove imitacije i govorili su: ‘Da li zaista radim to?’.
Vremenom je prestao da radi, barem javno, zato što su bili pojedinci koji su se osećali uvređeno.
U svakom slučaju, ta slika kako Đoković radi teniske imitacije pojavila mi se pre dve nedelje kada je pobedio Dominika Tima u finalu Australijan opena.
Prvo, moram da kažem nešto o Timu koji je došao nikad bliže da ‘probije led’, ne samo za sebe, već i za čitavu generaciju tenisera. Tim je postao neverovatan teniser, koji, kada igra svoj najbolji tenise, može da pobedi koga god hoće, pa čak i ‘Veliku trojku’. On je izgubio od Nadala u tri seta 2018, potom je 2019. na Rolan Garosu uzeo set, a sada je na Australijan openu bio na korak do titule. Čini se da je sve bliži tom ‘probijanju leda’.
Ali, ne još. Ponovo je glavna priča bio Đoković. Ovo je bio njegov osmi Australijan open, što je rekord u Melburnu (bio je i kada je imao sedam titula). Đoković sada ima 17 GS titula, Nadal je na 19, a Federer na 20. Trka je sve neizvesnija. Njih trojica su osvojila poslednjih trinaest Grend slemova, a Nadal će, naravno, biti favorit na Rolan Garosu, dok Federer ima verovatno još jednu šansu na Vimbldonu.
Kada je reč o Đokoviću, on je mlađi od Rodžera i Rafe i čini se da i dalje napreduje. Priča o trojici najbolji tenisera svih vremena je zabavna, ali isto tako i uzaludna – sva trojica imaju svoje razloge i njihovi navijači neće odustati od njih.
Federer je došao prvi, proglašen je teniskim genijem i njegovi protivnici ga zovu GOAT-om. Nadal je doneo novu silu u igru, dominira protiv Federera tokom čitava karijere i najbolji je teniser svih vremena na šljaci.
I Đoković? On je došao treći, nakon što su Federer i Nadal zapečatili svoje argumente. Ali, on je jedini koji je držao sva četiri Grend slema u isto vreme, u finalima ima 13-6 protiv Federera i 15-11 protiv Nadala i ima šansu da postane teniser sa najviše Grend slemova kada sva trojica okače patike o klin.
Đoković ima šansu, statistički i logički, da argumentucija (za GOAT) bude njegova i samo njegova.
Takođe, postoji još nešto što sam primetio kod Đokovića u meču sa Dominikom Timom. Imam utisak da Novak, za razliku od Rodžera i Rafe, ima sposobnost da postane neki drugi teniser na terenu.
Na primer, Rodžer Federer je uvek Rodžer Federer. Servira kao niko na svetu. Ima savršen ritam, kao da pleše na terenu. Njegov forhend može da završi poen u bilo kojem trenutku, a i njegov bekhend je postao ozbiljno oružje u kasnim godinama.
Rafael Nadal je uvek Rafael Nadal. On igra svaki poen kao da je poslednji. Nadal tera protivnika da udari tri, četiri, pet, osam loptica, koje bi u svakom drugom slučaju bili vineri. Udara lopticu sa tako moćnim spinom i napada slabosti protivnika kao malo ko u istoriji tenisa.
Ništa osim komplimenata nemam za igru Nadala i Federera.
Ali Đoković je drugačiji. Novak je – više nego ova dvojica, više nego bilo koji teniser u istoriji tenisa – bezobličan, prilagodljiv, promenljiv. Menja se iz poena u poen. Sjajne teniske imitacije se dešavaju ispred vaših očiju.
On može da igra i Federerovu igru – dva puta protiv Tima se susreo sa brejk loptama, koje da je ispustio, verovatno bi izgubio meč. Oba puta odigrao je servis volej. Novak je genije na mreži kada se ukaže prilika.
On može da igra i Nadalovu igru – u nekim trenucima protiv Tima stao bi nekoliko metara iza osnovne linije i sve bi stizao što bi Austrijanac poslao. Bilo je zabrinjujuće gledati kako vraća sve te udarce, sve dok Tim, koji je bio mentalno iscrpljen, duboku frustriran, nije krenuo da greši.
Novak može da igra ofanzivno i defanzivno. Može da zada udarac, a može i kontra udarac. Može da vas pobedi svojim servisom, a može i riternom.
Ima toliko opcija kakav teniser može da bude, da se nekada zapitam da li je to razlog frustracije koju često ispoljava na terenu. Mnogo puta Đoković pogleda u svoj boks, ne da bi dobio podršku, već da bi se požalio zbog nečega.
‘Zašto viče na njih?’, zapitaćete se nekada. Moja pretpostavka je da se Đoković žali na ‘ličnost’ koju su on i njegov tim izabrali za taj meč. Onda on pomisli – ‘pa, da sam znao da će igrati ovako, bio bih neko drugi danas’.
Tokom meča sa Dominikom Timom, Đoković je imao trenutak kada je izgubio energiju. Prvi set je osvojio bez većih problema, a onda je u drugom kod rezultat 4-4 potpuno stao – bio je slomljen, nije izgledao ljut, već pobeđeno.
Kada je Đoković bio mlad, kada je bio poznat po imitacijama, verovatno bi izgubio energiju i predao. Uradio je to jednom protiv Federera pre mnogo vremena. Ali, Đoković je napredovao kao niko pre njega. Postao je vegan, očvrsnuo je um i postao je krajnje nemilosrdan. Ljudi zovu Rafu sjajnim borcem, on to i jeste, ali je Đoković taj koji ima 30-10 u mečevima koji su otišli u pet setova (Nadal ima 22-12).
I, Đoković je pronašao energiju i pronašao je sebe, osvojio je četvrti set, a potom je i napravio brejk u petom koji je držao do kraja meča. Tim je došao baš blizu. Mladi teniseri poput Zvereva, Cicipasa i Medvedeva će sigurno imati svoj dan. Nadal i Federer imaju još neko vreme ispred sebe.
Ali do daljnjeg, ovo je svet Novaka Đokovića i ostaće tako sve dok se ne pojavi koji će imati igru na koju ovaj neće imati odgovor”, napisao je sjajni Džo Posnanski.
Priredio: Petar Tadić (Šraf)
