Familija mu stradala u Jasenovcu - ovako je govorio profesor Ivan Klajn - BIGportal.ba
Ex Yu

Familija mu stradala u Jasenovcu – ovako je govorio profesor Ivan Klajn

Pored naučnog rada u italijanistici, profesor Ivan Klajn decenijama se bavio problemima savremenog srpskog jezika i njegove kulture, te se smatrao ne samo vrhunskim italijanistom, već i srbistom. Posebno područje njegovog interesovanja bila je popularizacija nauke o jeziku i u ovoj oblasti njegov doprinos je izuzetan.

Nije često davao intervjue poslednjih godina, ali je u nekoliko prilika govorio o porodici, ocu, džezu…

Njegov otac Hugo Klajn je rodom iz jevrejske porodice koja je generacijama živela u Vukovaru. Doktorirao je medicinu u Beču, gde je slušao Frojdova predavanja i prvi se bavio psihoanalizom u Kraljevini Jugoslaviju pre Drugog svetskog rata.

“On je na jednoj od ondašnjih gradskih zabava upoznao lepu devojku Stanu iz poznate beogradske trgovačke porodice Đurić. Moj deda Mihajlo Đurić je bio predsednik Trgovačke komore i pratio ga je glas časnog i vrednog čoveka u beogradskoj čaršiji. Hugo se oženio Stanom, a ja sam rođen 1937. godine. Imali smo kuću u današnjoj Ulici Tadeuša Košćuška, i potpuno zadivljen gledao sam tramvaje kako se klate pored Kalemegdana niz beogradsku kaldrmu. Nisu mogli da me odvoje od prozora jer sam čekao da tramvaj prođe i skakao od sreće kada bih čuo taj električni zvuk. Porodična idila nije dugo potrajala jer nam je rat stigao bukvalno ispred kuće”, rekao je Ivan Klajn u jednom od intervjua.

Nije ih zaobišao progon Jevreja u Drugom svetskom ratu. Čim su stigli u Beograd, Nemci su im zaplenili kuću. Sa majkom je otišao kod dede, a otac se krio kod prijatelja koji su živeli na Lionu, tadašnjem beogradskom predgrađu.

“Pustio je kosu i bradu i promenio ime u Uroš Kljajić ne bi li objasnio udes okolnosti ako bi ga neko na ulici upitno pozvao: Hugo Klajn? Kontakti mog deda Mihajla su nas spasli odlaska u logor, a Hugo mi je stalno slao ‘razglednice’ iz Venecije ne bi li me psihološki umirio u ratnim psihozama. Iz rata smo izašli čitavi i 20. oktobra 1944. godine, kada je pucnjava utihnula, odmah smo svi zajedno otišli do naše kuće u Tadeuša Košćuška i zatekli zgarište. Nemci su je pri povlačenju minirali i digli u vazduh. Bio sam srećan što su mi roditelji živi, ali sam video tugu u njihovom pogledu”, prisećao se Klajn.

Išao je u Prvu mušku gimnaziju u Beogradu i obožavao je džez. Beni Gudman i Glen Miler su bili heroji na beogradskim zabavama. Slušao je sa društvom Radio Luksemburg i molio majku kad god je išla službeno u inostranstvo da mu donese note aktuelnih džez standarda.

Upisao je fizičku hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. “Računao sam racionalno: jezike već znam, a u životu je isplativije biti inženjer nego profesor jezika. Usledila je godina ego otrežnjenja, jer nisam mogao da savladam ogromno gradivo iz neorganske hemije i praktično sam opet bio na početku. Pogrešne procene u životu se uvek plaćaju i sreća je da sam svoju platio samo izgubljenim vremenom. Moj talenat su bili jezici”, pričao je profesor Klajn.

Suprugu Aleksandru je upoznao kada je bila studentkinja italijanskog jezika na Filološkom fakultetu. “Proživeli smo uzbudljiv i sadržajan život. Imamo sina. Aleksandra i ja nismo baš najboljeg zdravlja, ali lakše nam je jer smo zajedno. Danas se sećam jednog razgovora sa Krležom u kojem mi je star i zanemoćao govorio da starost ume da bude mnogo teža nego što to mlad čovek ikada može da zamisli. Sada potpuno razumem šta je hteo da mi kaže”, rekao je Klajn.

Danas objavljeno

Peđa Medenica pao sa motora, svi nastupi otkazani

Vanja A

Sutra stiže novi mega hit: Milica Pavlović i Saša Matić su pjesmu čuvali godinu dana!

V.R.

Boban Rajović o problemima sa zakonom: Zatvor me je dosta naučio

V.R.

Ostavite komentar