Budimpešta i Varšava, koje su među najvećim korisnicima evropskih fondova, sada bi mogle da se suoče sa gubitkom milijardi evra budžetske pomoći, zbog ocene evropskih institucija da krše neke osnovne principe vladavine prava, demokratije i nezavisnosti pravosuđa.
EU je ovaj mehanizam uvela početkom 2021, ali je Evropska komisija odlučila da sačeka odluku Evropskog suda pravde, pre nego što aktivira proceduru.
Odlaganje je dogovoreno sa Mađarskom i Poljskom 2020. godine, kao ustupak ovim zemljama za njihov pristanak na tada hitan plan za oporavak evropske ekonomije i usvajanje budžeta EU.
Evropski sud pravde odbacio je pritužbe Budimpešte i Varšave da mehanizam nije u skladu sa sporazumima EU i da narušava pravnu sigurnost zemalja članica, ocenjujući da mera spada u nadležnost EU da zaštiti zajednički budžet.
Mađarski premijer Viktor Orban uoči odluke suda pravde optužio je Brisel da vodi “pravni džihad” protiv njegove zemlje.
S druge strane, Evropski parlament i neke zemlje članice već mesecima zahtevaju od Evropske komisije da bez odlaganja primeni mehanizam sankcija.
