Najčuveniji citat iz filmskog serijala „Kum“: „Nothing personal, it’s just business“, čija su idejna izvorišta u kamenjaru Sicilije važne tačke ove priče, najbolje ilustruje odluku Italije, jedne od najvažnijih evropskih zemalja, da se priključi kineskom projektu „Pojas i put“ koji joj može u potpunosti osvežiti ulogu u Sredozemlju, ali i zakomplikovati poziciju u Evropskoj uniji, ili barem u Evropskoj uniji kakvu danas poznajemo
Nedavno pristupanje Italije kineskoj inicijativi za uspostavljanje ekonomskog pojasa duž puteva svile potreslo je evropsku geopolitičku scenu više nego što je to moguće na prvi pogled primetiti. Italija je postala prva država iz prestižne grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta koja je pristupila globalnoj inicijativi Pekinga. Njenim putem pošao je i mali Luksemburg.
„Znam da će ovo biti iznenađenje, ali verujem da je Italija u ovom trenutku vodeća u Evropi. Uvek smo govorili da želimo da preuzmemo aktivniju ulogu, nešto što nismo uradili u prošlosti“, rekao je prilikom posete kineskog predsednika Si Đinpinga Italiji Migele Geraci, visoki službenik Ministarstva ekonomskog razvoja, zadužen za međunarodnu trgovinu i strane direktne investicije, rođen, slučajno ili ne, u Palermu.
Uz memorandum o razumevanju o saradnji u okviru projekta „Pojas i put“, italijanska vlada je potpisala ugovore s Kinom vredne oko dve i po milijarde evra, ali analitičari prilika na Apeninskom poluostrvu, koje pominje i magazin „Diplomat“, kažu da bi kasniji aranžmani mogli da premaše dvadeset milijardi.
Kritičari pristupanja Italije „Pojasu i putu“, poput Lukrecije Pogeti iz Instituta za kineske studije u Berlinu, navode da je namera italijanske vlade da poveća izvoz u Kinu, ali da zemlje koje tamo znatno više izvoze, poput Nemačke, Velike Britanije i Francuske, nisu potpisale takav dokument s Pekingom.
Si Đinping je prilikom posete Italiji izrazio nadu da će ta zemlja nastaviti da igra aktivnu ulogu u produbljivanju dijaloga i saradnje između Kine i Evropske unije, u različitim oblastima i unapređenju stabilnog razvoja odnosa.
LEK ZA ITALIJANSKU RECESIJU Italija naprosto nije imala mnogo izbora u naporu da prevaziđe svoje ekonomske nedaće. Podsetimo, njena privreda je krajem prošle godine ušla u recesiju. Treća ekonomija evrozone zabeležila je pad bruto domaćeg proizvoda od 0,2 odsto.
Za premijera Đuzepea Kontea to je bio signal za uzbunu, ali i za diplomatsku akciju.
Ali šta tako brzo može da pokrene italijanski privredni zamajac ka osetnijem rastu ekonomije?
Sudeći po analizi Čena Vejhua, šefa dopisništva lista „Čajna dejli“ u Briselu, odgovor na ovo pitanje nalazi se na Siciliji. U Palermu je u toku rad na razradi investicionog plana za proširenje kapaciteta tamošnje luke, vrednog preko pet milijardi dolara.
Prema Čenu Vejhui, kompanija „Istmo Srl“ radi na projektu povećanja kapaciteta luke u Palermu sa sadašnjih 10.000 na čak 16 miliona kontejnera, što bi, kako Čen tvrdi, pomenutu luku stavilo ispred Roterdama, najveće evropske luke.
Italija, odnosno Sicilija, na taj način bi postala pomorska odskočna daska za plasman kineskih proizvoda na severu Afrike, ali i u Evropi. Ulaskom kineskog kapitala na Siciliju, grčka luka Pirej dobila bi neku vrstu alternative, a Italija ogroman ekonomski zamajac.
SEDAM OD DESET NAJVEĆIH LUKA NALAZI SE U KINI „Razlog što verujem u ovu mogućnost vrlo je jednostavan: kada sam pre 14 godina prisustvovao ceremoniji predstavljanja prve faze projekta ’Jangšan dip voter port’ u Šangaju, nisam imao pojma da će to pomoći da Šangaj postane najveća luka na svetu. Malo ljudi je pre dve decenije moglo da zamisli da bi sedam od deset najvećih luka, u pogledu kapaciteta za rukovanje teretom, moglo da bude u Kini, a preostale tri u Singapuru, Holandiji i Južnoj Koreji“, napisao je Čen Vejhua u svom komentaru objavljenom u „Čajna dejliju“.
On procenjuje, pozivajući se na najznačajnije italijanske zvaničnike, da Italija želi da vodi i bude na mestu „vozača“.
„Sadašnja italijanska vlada je pragmatična i nije se priklonila pritiscima nekih američkih i evropskih političara koji vole da gledaju Kinu kroz geopolitičke naočare“, zabeležio je Čen Vejhua u svom autorskom komentaru.
U Pekingu procenjuju da će se, sledeći primer Italije, više evropskih država odlučiti da pristupe „Pojasu i putu“, baš kao što su pre četiri godine mnoge evropske zemlje odbacile upozorenja Sjedinjenih Američkih Država i pristupile Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci, osnovanoj u Kini.
I zaista, nemačka kancelarka Angela Merkel je odmah posle pristupanja Italije „Pojasu i putu“, već sledećeg utorka, kinesku inicijativu za uspostavljanje ekonomskog pojasa duž puteva svile opisala kao važan projekat. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv le Drijan je prethodno, na otvaranju Kinesko-francuskog foruma o globalnom upravljanju, takođe govorio o projektnoj saradnji u okviru „Pojasa i puta“, ali i strategiji Evropske unije za povezivanje Evrope i Azije.
Ministar inostranih poslova Kine Vang Ji u Briselu je 18. marta naglasio da je između Kine i Evrope konkurencija neizbežna, ali da saradnja ostaje glavni tok i da su ciljevi „vin-vin“.
Čak je i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao da izraz „rival“ u kineskom slučaju treba posmatrati kao neku vrstu komplimenta.
„Kina i Evropska unija ne gledaju istim očima na sve, ali to ne bi trebalo da ih spreči da traže i šire saradnju gde god i kad god je to moguće“, konstatovao je Čen Vejhua. „Od klimatskih promena i globalnog upravljanja, do nuklearnih pitanja i ekonomskog razvoja, Kina i Evropa trebalo bi da se udružuju kako bi odigrale veću ulogu u svetu koji je zasenjen protekcionizmom i unilateralizmom koji podržavaju Sjedinjene Američke Države.“
Tokom četiri decenije reforme i otvaranja Kina je mnogo naučila od zapadnog sveta, uključujući mnoge evropske zemlje. To bi trebalo da bude nastavak procesa jer Kina, uprkos tome što je druga po veličini ekonomija sveta, još uvek zaostaje za Zapadom, a naročito Sjedinjenim Američkim Državama, u pogledu bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika, indeksa razvoja i mnogih drugih kriterijuma.
DA LI ITALIJA EVROPU PODREĐUJE KINI? Mnogi u Evropskoj uniji smatraju da je Italija, umesto da ponudi liderstvo kako se u Rimu tvrdi, zapravo razbila evropske redove i učinila je podložnom kineskom uticaju i čak dominaciji.
„Kina je otkrila da može birati pojedine članice Evropske unije i zaustaviti Evropsku uniju u razvoju koherentne politike“, izjavio je Robert Kuper, bivši savetnik za politiku Unije. Kuper veruje da će Evropa imati više mogućnosti za dobijanje povoljnih poslova s Kinom ako deluje kao celina.
U Americi administracija Donalda Trumpa je otvoreno stavila do znanja Rimu i Evropskoj uniji da ne odobrava, kako „Diplomat“ navodi, italijanski zagrljaj s kineskom vladom. Američki savet za nacionalnu bezbednost nedavno je upozorio da će Italija, podržavajući „Pojas i put“, učiniti legitimnim kineski, kako je navedeno, predatorski pristup investiranju, a da pri tome italijanski narod od toga neće imati koristi.
Fabricio Bocato iz Tajvanskog centra za međunarodne strateške studije napisao je da je kritika Vašingtona primećena u Rimu i da nailazi na mešovit odgovor. Bocato navodi da premijer Konte predvodi vladu iza koje je krhka koalicija Pokreta petorke i desničarska Liga. Pokret pet zvezdica želi da potvrdi svoju nezavisnost i spreman je da odbaci Trampa i SAD. Međutim, kako kaže Bocato, vlada u Rimu ima dve duše i dva srca.
Za pristalice Lige postoji široko rasprostranjeno mišljenje da nije u najboljem interesu Italije da prijateljstvo s Kinom stavi ispred svojih dugogodišnjih saveza sa Evropom i Sjedinjenim Američkim Državama.
„Predsednik Si je rekao da želi saradnju na svim nivoima, ali u Italiji političari na opštinskom ili pokrajinskom nivou uopšte nisu spremni za Kinu i možda neće moći da upravljaju Kinezima, koji su veoma promućurni. Politika na tom nivou podložna je korupciji, a Kinezi bi mogli da sklapaju ugovore koji uopšte ne bi koristili Italiji“, tvrdi Bocato.
Premijer Konte je pak obećao da će promovisati zdrav i stabilan razvoj odnosa Evropske unije s Kinom, a na sastanku u Rimu oba lidera toplo su govorila o multilateralizmu i slobodnoj trgovini.
Ali ovde pomenuta Lukrecija Pogeti smatra da je ideologija koja pokreće kinesku vladu znatno drugačija od one koja, kako je rekla, predvodi političke vrednosti u Italiji.
„Kinezi ne grade ’Pojas i put’ zato što žele da unaprede italijanske kompanije, oni to rade kako bi promovisali svoje ekonomske i političke interese“, kaže Pogetijeva. „Kao i svaka druga vlada, kineska je zainteresovana za sebe. Italija nema ekonomsku moć da se samostalno bavi Pekingom.“
Italija je pozicioniranje svoje privrede na putevima svile započela nečim što bismo kolokvijalno mogli nazvati sicilijanskom odbranom, a najbolja ilustracija za ovaj potez Rima mogao bi da bude citat iz filmskog serijala „Kum“: „Nothing personal, it’s just business“. Sicilijanska odbrana Rimu bi mogla da osveži ulogu u Sredozemlju i Evropi, ali i da zakomplikuje poziciju unutar Evropske unije ili barem Evropske unije kakvu danas znamo.
