Prema novim pravilima, Evropska komisija može zaustaviti isporuku zemljama koje uvoze iz EU, ali ne izvoze sopstvenu proizvodnju vakcina. Evropska komisija takođe će, pre odobrenja izvoza vakcina, procjenjivati da li je epidemiološka situacija ili stopa inokulacije bolja u toj zemlji ili u bloku.
“EK će odlučivati o svakom slučaju pojedinačno. To nije zabrana izvoza, već način da EU dobije svoj jednaki deo vakcina”, rekao je izvršni potpredsjednik Komisije Valdis Dombrovskis na konferenciji za novinare.
Od februara, izvršno tijelo EU izdalo je 380 dozvola i uskratilo izvoz u samo jednom slučaju, kada je AstraZeneca željela da izveze 250.000 doza vakcine u Australiju.
Sveukupno, blok je odobrio izvoz 43 miliona doza vakcina u 33 zemlje. Najviše u Ujedinjeno Kraljevstvo i to 10,9 miliona doza, Kanadu 6,6 miliona i Japan 5,4 miliona doza.
Susjedne zemlje bile su izuzete iz mehanizma kontrole izvoza, ali nedavna odluka suspenduje ovu prednost za zemlje – uključujući Albaniju, Jermeniju, Azerbejdžan, Belorusiju, Bosnu i Hercegovinu, Gruziju, Izrael, Jordan, Island, Liban, Libiju, Lihtenštajn, Crnu Goru, Norvešku, Severnu Makedoniju, Srbiju i Švajcarsku.
Evropska unija je do sada potpisala ugovore o nabavci vakcina sa šest farmaceutskih kompanija: Pfizer/BioNTech, Moderna, AstraZeneca, CureVac, Johnson&Johnson i Sanofi/GlaxoSmithKline, kako bi kupila oko 2,6 milijardi doza za populaciju od oko 450 miliona stanovnika.
Strategija EK o imunizaciji ima za cilj da vakciniše barem 70 odsto odraslog stanovništva do leta.
(Anadolija)
