U četvrtak je predložen novi zakon Evropske unije korišćenju veštačke inteligencije u skladu s evropskim vrednostima i pravima, a dan kasnije se oglasio Odbor za pravna pitanja Evropskog parlamenta i održao prvu raspravu o tom predlogu.
Većina evroparlamentaraca iznela je sumnju u razvoj digitalne tehnologije, s obzirom da ne mogu da garantuju bezbednost ljudima.
Mnoga pitanja su postavljena u vezi veštačke inteligencije i Tijeri Breton se oglasio: i naveo da će “vrlo jasno biti zabranjeni tzv. social scoring, iskorištavanje ugroženih grupa, kao što su na primer deca i korišćenje biometrijskih podataka na daljinu u realnom vremenu od strane policije (osim kada je reč o izuzecima kao što je slučaj terorizma)”.
Breton je bio jasan:
“Da bismo zagarantovali poverenje u sistem veštačke inteligencije i zaštitili građane, potrebne su određene mere i zahtevi za sve visokorizične sisteme”, konstatovao je poverenik, dodajući da su neki od glavnih koraka u kontroli tehnologije i poštovanju ljudskih prava sledeći: posedovanje tehničke dokumentacije, vođenje registra, transparentnost, informisanje građana, ljudski nadzor i briga o sajber sigurnosti.
“Nije nam u cilju da stigmatujemo tehnologiju, niti nameravamo kočiti inovacije, više je reč o nužnosti da se donesu zakoni kako bi u okviru veštačke inteligencije postojala određena razmera i predvidljivost”, rekao je Breton.
Oglasio se i socijaldemokrata Tiemo Volken, koji smatra da je u vezi veštačke inteligencije jedan od najvažnijih problema prepoznavanje lica, dok je Žil Lebreton iz Kluba poslanika Identitet i demokratija upozorio da treba pronaći ravnotežu između razvoja veštačke inteligencije i zaštite pojedinaca.
Evropska komisija je u sredu predložila novi pravni okvir za veštačku inteligenciju koji bi trebalo da pojača poverenje korisnika, garantuje sigurnost i poštovanje osnovnih prava i podstaknuti ulaganja i inovacije u tom području.
Pravila će se direktno primenjivati na isti način u svim državama članicama na osnovu definicije veštačke inteligencije koja je prilagođena budućim okolnostima, a u njihovoj je izradi korišćen pristup koji se temelji na proceni stepena rizika.
