Kada se spomene Uneskova lista svetske baštine, verovatno vam na pamet prvo padnu Stounhendž, Tadž Mahal i Veliki koralni greben.
Većinu verovatno to ne bi asociralo na baget.
Međutim, Francuska je nominovala zanat pravljenja ove vrste hleba za Uneskov spisak nematerijalne kulturne baštine.
Za razliku od spiska mesta svetske baštine, cilj ove liste je očuvanje tradicija, znanja i zanata, kako vremenom ne bi pali u zaborav.
U Francuskoj se svake godine pojede oko 10 miliona bageta, pokazuju podaci sajta Planetoskop.
Od 1970. godine u ovoj zemlji zatvoreno je oko 20.000 pekara jer su se mušterije priklonile supermarketima, gde se najčešće može kupiti baget koji nije napravljen po tradicionalnom receptu.
Francuski pekari se nadaju da bi upisivanje njihovog zanata na Uneskovu listu pomoglo da se ova pekarska tradicija prenese budućim generacijama, ali i da bi zaštitilo baget od plagiranja, jer bi sprečila korišćenje tog naziva za slične proizvode.
“To bi umirilo pekare i ohrabrilo mlađe naraštaje”, rekao je za agenciju Rojters Mišel Redelje, vlasnik osam pekara.
Postoji zabrinutost da bi zanat pravljenja bageta mogao biti izgubljen zato što sve veći broj pekara biva istisnut ponudom u supermarketima.
“Prva zadatak koji francuska deca dobiju je da ujutro idu da kupe baget u pekari”, kazao je predsednik pekarske federacije Dominik Anrakt za Rojters.
“Sebi dugujemo da zaštitimo ovu tradiciju”.
Baget se za nacionalnu nominaciju izborio protiv pariskih pocinkovanih krovova i festivala vina koji se održava u mestu Arboa.
Iranski barbari hleb je već na ovom spisku UNESKO, kao i napolitanska umetnost pravljenja podloge za picu okretanjem testa u vazduhu.
UNESKO će odluku objaviti krajem 2022. godine.
Na ovoj listi već se nalaze tri kulturna dobra iz Srbije – gusle, kolo i slava.
Izvor: BBC News na srpskom
