Predsjednik Rusije Vladimir Putin rekao je, nakon sastanka s njemačkom kancelarkom Angelom Merkel, da Rusija ceni odgovoran stav Njemačke koja podržava završetak projekta „Sjeverni tok 2“.
Njemačka kancelarka je na zajedničkoj konferenciji za novinare s ruskim liderom izjavila da gasovod „Severni tok 2“ mora biti završen, istakavši da je to veoma važan projekat, od kojeg će korist imati ne samo Njemačka nego i druge evropske zemlje.
Putin je nakon sastanka ocijenio da je susret bio koristan i sadržajan.
Jedna od tema razgovora dvoje lidera bila je, kako je naveo Putin, i tranzit ruskog gasa preko Ukrajine.
“Tokom razgovora smo se dotakli i pitanja u vezi s daljim tranzitom ruskog gasa kroz teritoriju Ukrajine. Uočen je značaj dogovora ‘Gasproma’ i ukrajinskih partnera, postignutog 1. decembra, u skladu s kojim će se tranzitne isporuke ostvarivati narednih pet godina”, rekao je Putin.
On je naglasio da je taj dogovor obostrano koristan i da ima uravnotežen karakter, kako za Rusiju, tako i za Ukrajinu.
RAZGOVOR TRAJAO VIŠE OD ČETIRI SATA
Razgovor dvoje lidera počeo je u Kremlju u 14 časova i 30 minuta po moskovskom vremenu (12 časova i 30 minuta po srednjoevropskom) i trajao je nešto više od četiri sata.
Uoči početka susreta, ruski lider predložio je Merkelovoj da se tokom sastanka dotaknu najbitnijih pitanja aktuelne svjetske političke scene.
„U stalnom smo kontaktu, bavimo se ekonomskim, političkim i međunarodnim problemima“, rekao je Putin, otvarajući susret u Kremlju.
On je zahvalio Merkelovoj što je prihvatila poziv da doputuje u Rusiju.
U okviru zvanične delegacije Nemačke doputovao je i ministar inostranih poslova te zemlje Hajko Mas. (rs.sputniknews.com)
RUSIJA I NJEMAČKA: PODIJELJENI UKRAJINOM, UJEDINJENI ZBOG TRAMPA
Posjeta kancelarke Merkel predsjedniku Putinu mogla bi biti znak otopljavanja odnosa, budući da Njemačka i Rusija imaju sličan stav o dešavanjima na Bliskom istoku, a veže ih i novi gasovod, dok je u tim stvarima Amerika na suprotnoj strani, pise Dojče vele (DW).
Radna posjeta njemačke kancelarke Angele Merkel Moskvi dolazi u dramatičnom trenutku. Iran i SAD napale su jedni druge na iračkom tlu, Iran je napustio međunarodni nuklearni sporazum, a Turska je poslala trupe u Libiju.
Svakako dovoljan razlog da ruski predsjednik Vladimir Putin Anegelu Merkel pozove na sastanak – u subotu u Kremlju, piše DW.
Sukob Irana i SAD biće glavna tema sastanka, a Merkel i Putin će razgovarati i o Libiji, Siriji i Ukrajini, saopštili su njihovi portparoli.
Nemačka i Rusija tradicionalno imaju jake ekonomske veze, a Merkel je uvek bila dobrodošla u Moskvi.
Međutim, uloga Rusije u ukrajinskoj krizi i aneksija Krima 2014. dovela je do ozbiljnih poremećaja u odnosima dvije zemlje.
Aleksandar Baunov, politički posmatrač moskovskog centra Karnegi, rekao je da je “Ukrajina prestala da bude toliko toksična” za odnose Moskve i Berlina.
Kao dokaz otopljavanja odnosa on je ukazao na nedavni napredak u rješavanju ukrajinske krize pod novim ukrajinskim predsjednikom Vladimirom Zelenskim.
Merkel i Putin su se možda udaljili zbog ukrajinske krize, ali ih približava “jednostranost i nepredvidivost američkih akcija”, rekao je Baunov za DW, ukazujući na američke sankcije uvedene krajem prošle godine protiv svih koji učestvuju u graDWi rusko-nemačkog gasovoda Severni tok 2.
Tu je i odluka američkog predsednika Donalda Trampa da se likvidira iranski general Kasim Sulejmani.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je ubistvo Sulejmanija kao “nepromišljeno”, dok je portparol nemačkog ministarstva spoljnih poslova rekao da Berlin nema “informacija koje bi omogućile da vidimo da je napad SAD zasnovan na međunarodnom pravu”.
Ruski analitičari rekli su da, nakon američkih akcija na Bliskom Istoku, Merkel i Putin imaju zajednički cilj da spreče dalju eskalaciju borbi.
“Rusija je zainteresovana da ono što se dešava na Bliskom istoku nema šire, krvavije posledice”, rekao je ekspert za Bliski Istok Andrej Ontikov.
On je dodao da Nemačka i ostatak Evrope mogu da igraju pozitivnu ulogu u smirivanju situacije.
“Naravno, Rusija mora da koordinira svoju politiku, uključujući i kooridinaciju sa Evropom”.
Putin možda želi da iskoristi sastanak sa Merkel da predstavi Rusiju kao posrednika na Bliskom Istoku, a Berlin takođe razmišlja kako da najbolje iskoristi Putinov uticaj u tom regionu.
Ruski uticaj raste od ulaska u rat u Siriji 2015. Ruska vojska se bori zajedno s Iranom kako bi podržala sirijskog predsednika Bašara al Asada, kojeg u Moskvi doživljavaju kao garanta nastavka ruskog uticaja na Bliskom Istoku. Putin je oko Sirije takođe tesno sarađivao s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.
Omid Nuripur, poslanik nemačkih Zelenih zadužen za spoljnu politiku, rekao je za DW: „Putin se pretvara da ima uticaj u Iranu. Tako da se nadam da će ga nemačka kancelarka nagnati da ubedi Irance da ne preduzimaju mere odmazde.“
Kremlj neprestano pokušava da nagovori Nemačku i EU na bliske odnose, prikazujući SAD kao nepouzdanog partnera, posebno nakon Trampove odluke da jednostrano napusti iranski nuklearni sporazum. I Nemačka i Rusija se zalažu za spas ovog sporazuma, čak i nakon što ga je u nedelju napustio i Iran.
Sastanak u Moskvi mogao bi pokazati koliki diplomatski uticaj Merkel zapravo ima na Bliskom istoku. Prema Fjodoru Lukijanu iz Ruskog saveta za međunarodna pitanja, Putin je glavni u pregovorima o regionu. „Nemačka je ovde pasivan igrač, posmatrač sa strane. Rusija je ključni igrač na Bliskom Istoku“, rekao je on za DW.
(Novosti)
