Prema jednom izvoru Miloš Obrenović je rođen 18. marta 1780, a po drugom – 26. septembra 1783. godine.
Prezime Obrenović je preuzeo od ujaka Milana, cenjenog vojvode u narodu, sa kojim je Miloš prošao sve velike bitke Prvog srpskog ustanka. Karađorđe mu potom, zbog ukazane hrabrosti, na upravu i poverenje dodeljuje Užičku nahiju. Miloš Obrenović je bio jedini od istaknutijih lica koje je ostalo u Srbiji nakon propasti Prvog ustanka i dobija amnestiju od turskih vlasti.
Međutim, 1815. godine staje na čelo Drugog ustanka u Takovu, kada je po narodnim predanjima izgovorio čuvenu rečenicu “Eto mene, eto vas, rat Turcima”. Pregovara sa Turcima, učestvuje u bitkama a na kraju i uspostavlja dogovor sa Ali-pašom o mešovitoj srpsko-turskoj upravi.
Obrenović nije dozvolio nikome da mu stane na put i činio je sve da učvrsti svoj položaj. Tako je uklanjao sve pretendente na vlast, neprijatelje je potkupljivao, a čak je i naredio ubistvo Karađorđa.
Miloš je za Srbiju izborio delimičnu unutrašnju samoupravu, slobodno školstvo i nasledno kneževsko dostojanstvo Hatišerifom iz 1830. godine. Prema pisanjima profesora Branislava Nikolića u listu Politika, Hatišerifima iz 1830. i 1833. godine nastaje nagli razvoj zaostale, poljoprivdene i praktično nepismene Srbije.
Miloš je odbijao da ograniči svoju vlast, a takva despotska vladavina smetala je njegovim političkim protivnicima. Nakon što je donet prvi Ustav moderne srpske države 1835. godine, Sretenjski ustav, tri godine kasnije je suspendovan i zamenjen Turskim ustavom. Ovim se kneževa vlast ograničavala a Obrenović je to teško podneo. Abdicira 1839. godine, odlazi van Srbije, i provodi 19 godina u izgnanstvu. Vraća se i osvaja vlast na kratko, jer umire 1860. godine.
Istorija će ga pamtiti kao obnovitelja državnosti Srbije, ali i kao onog koji je od svih evropskih vladara u poslednja dva veka imao najviše dece – osmoro bračne i osmoro vanbračne. Vanbračnu decu je dobio sa osam različitih žena.
Miloš Obrenović našao se nedavno u žiži interesovanja kada je po njemu nazvan deo auto-puta – Miloš Veliki.
“Miloš je bio veliki još za života, a bio je veliki i nakon smrti. Da bismo to objasnili moramo da se vratimo u godine Drugog srpskog ustanka, odnosno neposredno nakon njega, kada na prvoj skupštini koja je održana 1816. godine srpski predsatvnici Miloša biraju za velikog kneza ili kodža (na turskom znači uvaženi ili veliki) kneza i sa tim epitetom Miloš je bio poznat još za života”, rekao je nedavno dr Aleksandar Uzelac.
Nekoliko decenija nakon njegove smrti, tačnije krajem 19. veka, dodao je, taj epitet “Veliki” je ozvaničen za Miloša.
Pročitajte više o tome OVDE.
