Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar kaže da se SAD zalažu za nastavak dijaloga Beograda i Prištine, kao i da dijalog nema alternativu. Uoči sutrašnjeg dolaska u Prištinu, poručuje da SAD i ostali partneri imaju problem u komunikaciji sa Aljbinom Kurtijem. Poručuje da je odluka o ukidanju dinara katastrofalna, te da Priština nije pružila alternativu ljudima koje ta odluka pogađa.
Gabrijel Eskobar je, tokom onlajn konferencije, pozvao Beograd i Prištinu da poštuju dogovoreno u Briselu i da to sprovode u dobroj volji i spreče provokacije.
“To je i razlog mog putovanja na Kosovo”, rekao je Eskobar i dodao da sutra putuje na KiM.
Eskobar je naveo i da SAD imaju problem u komunikaciji sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, kao i Evropska unija, NATO, Velika Britanija, ali i mnogi drugi poput Albanije i Severne Makedonije.
“Partnerstvo SAD i naroda Kosova ne zavisi od jednog čoveka ili stranke, ali imamo problem u komunikaciji sa Kurtijem. Imali smo veoma blisko partnerstvo sa Kosovom u prošlosti, veoma bismo voleli da taj odnos bude kao pre”, rekao je Eskobar.
Ignorisanjem dijaloga Priština ignoriše evropske partnere
Poručio je da Priština ignorisanjem dijaloga sa Beogradom ignoriše svoje evropske partnere koje je zbog toga, kako je naveo, nemoguće ubediti radi dalje integracije u međunarodnoj areni.
Osvrnuo se na izjavu ambasadora SAD u Prištini Džefrija Hovenijera da je trenutno teško za SAD da podrže Prištinu na međunarodnom planu.
“Put ka EU i NATO-u vodi preko pet zemalja koje nisu priznale Kosovo. Te zemlje bi želele da vide napredak u svim pitanjima koja su obuhvaćena dijalogom koji vodi EU. Ignorisanjem dijaloga Kosovo ignoriše evropske partnere pa nije moguće da ih ubedimo radi napretka u daljoj integraciji Kosova. Veoma sam zabrinut što Kosovo ne čuje američku ponudu za partnerstvo radi bržih pomaka u integracijama”, rekao je Eskobar.
Dodao je i da se SAD zalažu da dođe do nastavka dijaloga, kao i da dijalog nema alternativu.
Odluka o zabrani dinara katastrofalna, fokus na pronalaženju rešenja
Eskobar je rekao da će se zajedno sa svojim timom u Prištini usredsrediti na efekte i moguće rešenje za nekoordinisanu odluku o zabrani dinara i transfera novca iz centralne Srbije za ljude na KiM koji zavise od tih socijalnih davanja.
Odluku takozvane centralne banke na KiM nazvao je katastrofalnom i pozvao vladu u Prištini da sarađuje sa međunarodnom zajednicom kako bi se pronašlo rešenje za takvu odluku.
Prištinu je pozvao i da ozbiljno shvati zabrinutost međunarodne zajednice o tretmanu manjina na teritoriji KiM.
“Potrebno nam je da kosovska vlada sarađuje sa međunarodnom zajednicom, da pomogne u pronalaženju rešenja za ovu, rekao bih, katastrofalnu odluku, pa čak i nekompetentnu odluku o sprovođenju nečega što je stvorilo haos u ekonomiji Kosova”, rekao je Eskobar.
Pet razloga za zabrinutost
Istakao je da postoji mnogo izveštaja o poteškoćama s kojima se suočavaju građani na KiM koji zavise od isplata iz centralne Srbije, i nabrojao pet razloga zbog kojih su SAD zabrinute u vezi sa donošenjem odluke o dinaru.
“Jedan je brzina kojom je sprovedena”, rekao je Eskobar naglasivši da se ne radi o legitimnosti odluke, već o njenoj implementaciji.
U tom kontekstu ukazao je na primer Francuske, kojoj je trebalo skoro godinu dana da uvede evro, dok su, istakao je Eskobar, prištinske vlasti htele da na severu KiM odluku sprovedu za menje od tri nedelje.
Eskobar je istakao i da vlada u Prištini nije pružila nikakvu alternativu ljudima da prime svoje zarade i naknade.
“Ti ljudi zavise od isplata imaju pravo da podignu novac”, naglasio je Eskobar.
Naveo je i da nije bilo kontakta sa zajednicama na koje je uticala odluka tzv. centralne banke, zbog čega su mnogi koji su njome pogođeni “ostavljeni da nagađaju šta je sledeći korak”.
Eskobar je među razlozima naveo i da se Priština, dve nedelje pre objavljivanja ove odluke, dogovorila u Skoplju na samitu Zapadnog Balkana i EU o mehanizmu za plaćanje do kraja godine, što, naglasio je, znači: da je Priština sačekala, mehanizam plaćanja za transparentna elektronska plaćanja bio bi rešen.
“I peti razlog – borili smo se da nateramo Kosovo da dozvoli međunarodnoj zajednici da pomogne u pružanju tehničke pomoći u pronalaženju rešenja za ovo pitanje”, naglasio je Eskobar.
Primarno da Priština formira ZSO
Na pitanje o Zajednici srpskih opština, Eskobar je rekao da Priština nikada nije rekla da li prihvata predlog statuta ZSO koji je predložila Evropska unija, kao i da je SAD teško da razumeju zašto to ignorišu.
“Želim da ponovim, ZSO ne bi bila druga Republika Srpska. To ne bi bila država u državi, u statutu koji dozvoljava izvršnu vlast ili bilo šta što bi moglo da stvori ustavna ili funkcionalna pitanja za Kosovo. To je jednostavno prilika za opštine sa srpskom većinom, da koordiniraju pružanje opštinskih usluga na srpskom jeziku za građane Kosova. To je to“, kaže Eskobar.
Dodaje da je to pravno obavezujuće za Prištinu.
“Čuli smo mnogo razloga zašto to nije podneto ili zašto nema napretka, ali nijedan ne prihvatamo. Trebalo bi da se krene dalje”, rekao je Eskobar.
Na pitanje koje će biti posledice po Beograd i Prištinu ako ne sprovedu sporazum iz Brisela, Eskobar je rekao da je primarna odgovornost za Prištinu u ovom trenutku da počne da izvršava ono na šta se obavezala i formira ZSO, ali da nije bilo pomaka u vezi s tim.
“Sada je bilo nekih koraka da se omogući ustavno pravo za stanovnike opština sa srpskom većinom da glasaju za opoziv, ali još čekamo da obe strane urade više na dijalogu. Za Srbiju, ono što bismo želeli da vidimo je da potezi koje su povukli u podršci dijalogu postanu pravno obavezujući. Želeli bismo da vidimo više sa obe strane. I pošto Ohridski sporazum garantuje Evropska unija, posledice nenapredovanja su sporije integracije obe strane u Evropsku uniju”, rekao je Eskobar.
Naveo je da nakon Prištine putuje u Beč, gde će razgovarati sa OEBS-om i ODIHR-om, a zatim u Crnu Goru, gde će razgovarati sa rukovodstvom te zemlje o NATO-u i evropskom putu.
“Nakon toga, vratićemo se u Vašington i nadamo se da ćemo sledeće nedelje u Vašingtonu razgovarati o svim ovim pitanjima i drugim pitanjima u vezi sa Zapadnim Balkanom”, rekao je Eskobar.
Eskobar je dodao i da je od nedelje bio u Briselu, gde je razgovarao sa predstavnicima EU, NATO-a i specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom.
