Na šestoj sjednici Narodne skupštine, ispod radara javnosti, prošlo je usvajanje Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o privrednim društvima koji sadrži samo dva člana, a kojim se oduzima pravo akcionarima da traže isplatu za svoje akcije ukoliko nisu saglasni sa odlukama skupštine akcionara, odnosno većinskog vlasnika, u ovom slučaju Republike Srpske.
Zakonsko uskraćivanje prava nesaglasnim akcionarima ide u korist Elektroprivredi Republike Srpske i njenim zavisnim preduzećima, kažu analitičari i ekonomisti sa kojima smo razgovarali, a to nam je potvrdio i sam inicijator izmjene zakona, poslanik SNSD-a i izvršni direktor „Hidroelektrana na Trebišnjici“ (HET) Ilija Tamindžija.
Na njegov prijedlog usvojenim izmjenama zakona nesaglasni akcionari više nemaju pravo na otkup svojih akcija, ukoliko je skupština akcionara donijela odluku koja je, kako se navodi, „posljedica obaveznog usklađivanja poslovanja društva sa zaključenim međunarodnim ugovorima“.
Mnogi u ovome vide isplatu stotine miliona maraka koje bi ERS morala isplatiti malim akcionarima u njenom najavljenom procesu reorganizacije, ali korist će imati i Tamindžijino preduzeće.
On ne krije da je razlog u investicijama HET-a u hidroelektranu “Dabar”.
Štitimo državu od malih akcionara!?
“Došlo je do toga da se pojavila šuma žalbi od strane malih akcionara. Išli smo da zaštitimo državu i preduzeće koje pokreće te odluke od strane ljudi koji bi mogli da blokiraju proces i značajno se naplate od strane preduzeća”, kazao je Tamindžija za portal CAPITAL.
Prema njegovim riječima njegov jedini interes u cijeloj priči je bio da se „otklone zakonski nedostaci a da se državni kapital zaštiti u odlukama o investicijama velike vrijednosti“.
Tamindžija je iskoristio položaj narodnog poslanika u interesu javnog preduzeća gdje je zaposlen što, prema ocjeni nevladinog sektora, predstavlja očit sukob interesa.
Država mijenja pravila u toku igre jer joj se to može
Oduzimanje prava nesaglasnim akcionarima pod izgovorom „usklađivanja poslovanja sa međunarodnim ugovorima“ koristiće upravo i matičnom preduzeću – Elektroprivredi RS koja je u drugoj, od tri faze provođenja reorganizacije, a koja se odnose na odvajanje distribucije od snabdjevača po obavezi iz Trećeg energetskog paketa na koje se BiH obavezala.
To će, prema ocjeni ekonomista sa tržišta kapitala, omogućiti ERS da nastavi u tom pravcu bez troškova prema nesaglasnim akcionarima a koji su do sada mogli da se postave ucjenjivački bez obzira da li je odluka u interesu preduzeća.
“Ovde se otvara jedan drugi problem, a to je da su akcionari investirali kada su pravila igre bila definisana drugačije, nakon čega je država promijenila pravila igre. To baš ne čini predvidivim uslove poslovanja”, ocjenjuje naš sagovornik koji je insistirao da ostane anoniman. Dodaje da država na ovaj način interes javnog preduzeća stavlja iznad interesa i prava akcionara.
Ivana Korajlić direktor organizacije “Transparency International” BiH kaže da je Tamindžija umjesto da odbije povezanost, priznao da je lobirao za preduzeće u kojem je zaposlen.
“On je trebao da se isključi iz procesa donošenja bilo kakvih odluka vezanih za preduzeće u kojem obavlja funkciju”, smatra ona.
Zakonska izmjena vrijedna 350 miliona KM
Podsjećamo, cilj Vlade RS a o čemu je CAPITAL ranije pisao, je da istisne male akcionare iz zavisnih preduzeća ERS i da kroz otkup njihovog udjela poveća vlasnički udio matičnog preduzeća koji sada iznosi 65 odsto.
Matično preduzeće ERS ima po 65 odsto akcija u svim zavisnim preduzećima, dok PREF ima oko 10 odsto, a Fond za restituciju oko pet odsto, što čini oko 80 odsto državnog kapitala. Ostatak posjeduju drugi akcionari.
Stručnjaci za tržište kapitala sa kojima je CAPITAL razgovarao za tekst koji smo objavili 24. januara ove godine, ocijenili su tada da postoje dva moguća razloga zbog kojih vlast želi da državni kapital u ERS čini više od 90 odsto.
„Jedan razlog je što tada može lakše da otkupi ostatak akcija i postane 100 odstotni vlasnik i društvo tada može da se oslobodi svih obaveza koje otvoreni status nosi, u krajnjoj liniji može preći u društvo sa ograničenom odgovornošću. Drugi razlog je da nesaglasni akcionari smetaju Upravi ERS-a jer mogu praviti problem kod raspolaganja imovinom velike vrijednosti. Ako je nešto 30 odsto vrijednosti kapitala pa se zalaže ili prodaje, onda mogu napraviti problem, kao i kod promjene pravne forme“, smatraju stručnjaci.
Ukoliko bi se gledala knjigovodstvena vrijednost, samo za kupovinu 10 odsto akcija Matičnom preduzeću ERS trebalo bi oko 350 miliona KM.
(Capital)
