Sretenović je preminuo je prošle nedelje u 58. godini usled problema sa srcem. Legendarni plejmejker je u karijeri igrao za Crvenu zvezdu, Partizan, nemački Bamberg i francuski Antib, ali u istoriju košarke ušao je kao nezamenjivi član splitske Jugoplastike.
Sretenović je u žutom dresu osvojio tri uzastopne titule šampiona Evrope (1989, 1990. i 1991), a u poslednjem finalu u Parizu protiv Barselone jedini je na terenu proveo svih 40 minuta. U Split je 1986. stigao iz Crvene zvezde, u paketu s tada mladim i anonimnim trenerom Maljkovićem. Sve ostalo je istorija.
Maljković je preko Indeksa poslao svoj poslednji oproštaj od jednog od najvećih evropskih plajmejkera svog vremena. Dirljivo kratko pismo legendarnog trenera i osvajača četiri titule prvaka Evrope s tri kluba (Jugoplastika, Limož i PAO) prenosimo u celosti:
“Zamislite filmove ”Do poslednjeg daha” bez Belmonda ili “Kad budem mrtav i beo” bez Dragana Nikolića. E, ono što su bili Bebel i Gaga u svetu filma, to je bio Sreta u evropskoj košarci. Ti veliki i nagrađivani filmovi bili bi dobri s bilo kojim glumcem, ali su samo s tom dvojicom remek-dela.
Po toj analogiji, Jugoplastika, službeno najveća ekipa evropske košarke, bila bi bez Srete dobra, ali ne i odlična. Sretu sam znao i pratio kroz celi njegov košarkaški put. Imao sam i privilegiju da ga treniram. Izvan terena nonšalantno je nosio lepršavi duh beogradskog mangupa, koji nije bio bitanga, i čoveka koji je poznavao Ulicu, s velikim U, ali nije bio uličar.
Pored divne majke i oca policajca iz Policijske uprave Voždovac, to nije ni mogao biti. Patološki vredan, granično lud kad je hrabrost u pitanju, taj vic s beogradskog basketa uneo je u najviša evropska takmičenja s kojih se uvek vraćao kao pobednik.
Baš takvog želeo sam ga u Jugoplastici. Baš takav dao je našem timu hemiju koja je trajala koliko i njegov boravak u Splitu. Baš takav kao vizija mi se pojavio na velikom finalu protiv Makabija u Minhenu.
Najboljeg strelca Dorona Jamčija čuvao je tako da je njegova odbrana postala recital finti i trikova, koja je svela legendarnog Izraelca na šest poena u poluvremenu. Tom igrom osigurao je svima nama košarkaški Panteon, a sebi mesto u udžbenicima.
Kao Bebel i Gaga, i on je oženio najlepšu i najbolju među kolegicama. Ženu onakvu kakav je on bio muškarac. Danas na gubitku nije samo njegova porodica već Beograd i cela košarkaška planeta. Naš sport i ovaj grad izgubili su dobrog duha… Čoveka koga nisam video namrštenog…
Je*eš ga…“
