Uoči meča sa Napretkom, sjajna atmosfera. Svi su želeli da dođu na meč sa Napretkom samo zbog jednog čoveka, Saše Ilića, koji je započeo 875. utakmicu u dresu crno-belih! Nestvarno!
Cena ulaznica za ovaj meč bila je simboličnih 22 dinara, zbog broja koji je Ilić proslavio na svom dresu. Bilo ih je oko 12.000, što je zaista odličan broj ako se ima u vidu kako je Partizan igrao ove sezone.
Sve razlike među navijačima su zaboravljene, ovog puta sve oči su bile uperene ka terenu gde je Ilić trebalo da odigra svoj poslenji meč u omiljenom crno-belom dresu.
“Jedan je Ilić kapiten“, orilo se sa tribina stadiona Partizana.
Mnogima su se oči napunile suzama. Kako i ne bi, mnogi su odrasli na stadionu Partizana, od dece postali snažni mladići dok je Ilić proslavljao crno-bele sa kojima je osvojio pregršt titula i priznanja.
Svuda su bili okačeni transparenti podrške, zastave sa njegovim likom. Pola sata pre početka meča sa napretkom prikazan je 20-minutni film o Ilićevoj karijeri.
O Iliću su govorili u filmu Ljubiša Tumbaković, Miloš Radaković, Aleksandar Stanojević, Andija Delibašić i mnogi drugi.
A oni koji su došli da mu se još jednom poklone i budu uz njega u ovom jdinstvenom trenutku bili su i Nenad Bjeković, Ivan Ćurković, Ilija Zavišić, Zvonko Varga, Vladimir Vermezović, Vuk rašović, Goran Trobok, Danko Lazović, Zvonimir Vukić…Košarkaš Novica Veličković, i mnogi drugi.
Uoči početka, dečaci iz omladinske škole, saigrači, članovi stručnog štaba su načinili špalir, kroz koji je Ilić trebalo da dođe do centra. Igrači su nosili maske sa Ilićevim likom a sa tribina se orilo:
“Ja bih da igra još malo, jer je Sale samo jedan”…
Sve to po taktovima onog hita Dejana Cukića. Ja bi da igram još malo, jer je život samo jedan. Jedan je i Saša Ilić….
I akapiten Partizana je izašao na teren, sa knedlom u grlu. Ali je izdržao .I krenuo u taj poslednji fudbalski meč.
