To je poručio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel pred evroposlanicima na plenarnom zasedanju u Strazburu.
Ovo Mišelovo “pre ili kasnije” tumači se kao slabost članica koje su previše zavisne od ruskih energenata.
Većina u tome vidi nemoć Evropljana, drugi, malobrojniji, ipak govore o tome da je pređena “magična linija”, zadiranjem sankcijama u sektor energetike, makar se radilo samo o uglju.
Zvaničnici EU su u sredu većali o novom paketu sankcija protiv Moskve, a konsenzus je, kada je reč o energentima, pronađen u uglju.
Jer, masovnije sankcionisanje ruske nafte, a naročito gasa, smatra se “pucnjem u sopstvenu nogu”.
Prema nekim proračunima, ovakav potez papreno bi koštao svakog žitelja EU.
U Francuskoj, koja uvozi samo 17 odsto ruskog gasa i 13 odsto nafte, ovaj energetski ceh po stanovniku bi iznosio između 70 i 105 evra.
Ali, u Nemačkoj, koja 55 odsto zavisi od gasa i 34 odsto od nafte koje isporučuje Moskva, svaki stanovnik Nemačke imao bi dodatni godišnji trošak od 100 do čak 900 evra, zavisno od stepena sankcionisanja gasa i nafte, pišu Novosti.
Neke države EU, poput Francuske, Italije i Španije, ovu meru bi platile sa 0,15 do 0,20 odsto smanjenja BDP, ali neke koje mnogo zavise od ruskih energenata, poput Češke, Slovačke, Bugarske, Litvanije ili Finske, čak sa pet odsto.
U Briselu, i evropskim prestonicama, takođe, postoji veliki strah od toga da Rusija, ljuta zbog sve jačih sankcija, sama u potpunosti ne zavrne slavinu za gas, makar i nakratko, što bi bilo pogubno za mnoge evropske privrede.
Danas su na dnevnom redu bile i predložene sankcije u domenu logistike, banaka, ulaska ruskih brodova u luke EU i izvoza tehnologije.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je u sredu, tokom video-obraćanja irskom parlamentu, da ne može da toleriše bilo kakvu neodlučnost zapadnih država o uvođenju novih sankcija “posle svega što su ruske snage uradile”.
Zelenski je pozvao Irsku da ubedi svoje partnere u EU da uvedu oštrije sankcije Rusiji.
Zelenski je rekao da su ruske rakete tokom noći pogodile ukrajinsku civilnu infrastrukturu i optužio Moskvu da provocira prehrambenu krizu koristeći glad kao “oružje”.
(B92)
