Postavka je interesantna, jasnog favorita nema, a nije nemoguće da obe utakmice budu odlučene u dramatičnoj završnici.
Efes se mučio cele sezone, ali opet je tu. Olimpijakos je možda i najprijatnije iznenađenje sezone. Barselona dolazi sa verovatno najvećim pritiskom da uzme trofej, a Real je posle pada u drugom delu sezone opet na dve utakmice do titule.
Anadolu Efes – Olimpijakos (18.00)
Nekada sinonim za mnogo ulaganja i malo uspeha, Efes je već četiri godine u samom vrhu evropske košarke i aktuelni je branilac titule. Uspeli su da sačuvaju jezgro tima koji je osvojio titulu, ali zasićenje je bilo očigledno – da nije bilo diskvalifikacije ruskih timova, pitanje je da li bi se Efes i našao među najboljih osam, a svakako ne bi bio na šestoj poziciji.
F4:
Međutim, isto kao što je viša sila u prvoj godini pandemije zaustavila Efes koji je delovao nezaustavljivo, tako je sada igra sudbine išla njima na ruku. Nisu proćerdali poklon, već su eliminisali Armani, i čini se da igraju najbolje kada je to najpotrebnije.
Trener Ergin Ataman daje samouverene izjave za koje ima pokrića, ali u odnosu na prošlu sezonu ostao je bez Šanlija, koji je bio izuzetno značajan na fajnal-foru, i bez one verzije Krunoslava Simona koja je i odvela Efes prošle godine na završni turnir. Ilajdža Brajant jeste idealna zamena za Simona, ali nema to rutinerstvo i mirnoćz hrvatskog veterana. Mada, znajući Simona, možda bljesne baš u Beogradu.
Osovina tima jeste bekovski tandem Vasilije Micić-Šejn Larkin, napadački sve to uglavnom deluje kako treba i kako je planirano, ali su ove sezone znatno češći padovi koncentracije i defanzivne žute minute Efesa.
S druge strane, Olimpijakosu po imenima nije davano mnogo šansi za visok plasman, a kamoli za fajnal-for. Međutim, Barcokas je oformio ratnički tim u kojem je potencijal Saše Vezenkova došao do punog izražaja, u kojem i Tajler Dorsi i Kvinsi Ejsi igraju timski u okviru jasno određenih uloga, u kojem je Kostas Papanikolau ušao u vremeplov…
Fantastičan je Olimpijakos na domaćem terenu, a Beograd će praktično biti domaći teren jer će u Arenu doći oko 10.000 navijača Pirejaca.
Predvođen rođenim pobednikom Kostasom Slukasom, Olimpijakos tačno ima profil tima idealan za fajnal-for kada je nervoza veća kod svih – energija, odgovornost i agresivnost u odbrani, atleticizam… A onda će već neko bljesnuti i u napadu, kandidata i te kako ima – od ovih spomenutih do Vokapa, Mekisika, pa možda i Fala.
Prvi put od 2017. godine, Olimpijakos je na fajnal-foru. Spanulisa možda više nema, ali Pirejci znaju kako se dobijaju utakmice kada je napetost na vrhuncu. Uostalom, dobili su pet poslednjih polufinala na F4.
Barselona – Real Madrid (21.00)
Kraljevski klub je pobedio u Superkupu na startu sezone, ali otad su Katalonci vezali pet pobeda. Uglavnom su to bili ubedljivi trijumfi, ne računajući finale Kupa Kralja, kada su Madriđani igrali nekarakteristično tvrdu utakmicu i ipak su ispustili veliku prednost – 64:59 na kraju za Jasikevičusov tim.
Kao i prošle sezone, Barsa je tek u majstorici prošla na fajnal-for – sada protiv tvrdog Bajerna iz Minhena. Sa druge strane, Real je posle nešto duže krize uhvatio ritam pred završnicu sezone i sa 3-0 je eliminisao Makabi, mada će se mnogi pitati koliko je to kredibilan pokazatelj
Real juri svoju 11. evroligašku titulu, ali je sada na papiru autsajder. Ta uloga mogla bi da prija Madriđanima, koji su u istoj dvorani osvojili titulu 2016. godine. Istina, tada ih je predvodio Luka Dončić, ali je isti trener i mnogo je istih igrača, uključujući neočekivanog heroja tadašnjeg fajnal-fora Fabijena Kozera.
Ne igra Real inače na mali broj poena, ali Kup kralja možda jeste putokaz kako bi mogli da izađu na kraj sa Barselonom, a i Bajern je dao slične znake u njihovoj seriji sa Kataloncima.
Adute za tako nešto imaju, pre svega u centru Ediju Tavaresu. Jasikevičus će pokušati što je više moguće da ga izvuče iz reketa – Dejvis je siguran u šutu sa distance, nije mu strano sada ni da pokuša za tri, Sertaču Šanliju takođe, a možda budemo videli i petorku s Mirotićem na petici.
Imala je Barselona mnogo problema sa povredama tokom sezone – Kalates je već neko vreme tu, na raspolaganju će za fajnal-for biti i Kori Higins, ali pitanje je koliko će on moći da doprinese.
Kada krenu, Katalonci su napadačka mašinerija koja ima različite profile igrača i možda na razne načine da napada. Najbolji su trojkaški tim u Evroligi, Dante Egzum uklopio se i bolje od očekivanja, a Rokas Jokubaitis napravio je kvalitativni iskorak i odneo je nagradu „zvezde u usponu“. Baš je u spomenutom finalu Kupa kralja bio iks faktor u poslednjoj četvrtini.
Nikolas Laprovitola igra možda i sezonu karijere, za Kajla Kjurika igraju se akcije za šut za tri poena, nedavno se vratio i Abrines, a najveća pažnja i rivala i javnosti usredsređena je na Nikolu Mirotića. Prati ga reputacija da nije najbolji kada je najvažnije, i ovo je još jedna prilika da se reši tog imidža i da napokon osvoji svoju prvu evroligašku titulu.
Pablo Laso je Ertela i Treja Tompkinsa prvo isključio iz tima, pa rekao da nikada nisu isključeni, ali nisu bili u ekipi u seriji s Makabijem. Tompkins je često znao da bude važan faktor u velikim mečevima, i Ertel ima takvog iskustva uprkos tome što je labilnost u odbrani, ali Laso je i bez njih izgleda pronašao dobitničku kombinaciju.
U poslednje vreme se, posle duže pauze, vratio i Entoni Rendolf, što je dodatni vetar u leđa Realu. Geršon Jabusele je izuzetno koristan u skoku i defanzivni, a ispod radara zna i te kako da doprinese i u napadu.
Real ima iskustvo i mnogo čvrstih igrača – hard nosed, što bi rekli Ameri – koji su savršeni za format takmičenja kakav je fajnal-for. Spomenuti Jabusele. Gabrijel Dek, Džefri Tejlor, Vensan Poarije, sve to su igrači koji jedva čekaju da se „pobiju“. Uz iskustvo Ljulja, koji je pokazivao bljeske starog sebe, i dalje defanzivno briljantnog i jednako iskusnog Rudija Fernandeza, kao i racionalnog Najdžela Vilijams-Gosa, Real svakako ima načine da ugrozi Barselonu.
