Piše: Boris Nad
AMERIČKI SUPERJASTREB
Britanski Gardijan proglasio je Džona Boltona, 71. savetnika američkog predsednika za bezbednost, za „najopasnijeg čoveka na svetu“: „Bolton želi da Sjedinjene Države započnu rat s Iranom. Mi to znamo jer to Bolton govori skoro dve decenije.“ Danas su SAD bliže ratu s Iranom nego u doba predsednika Buša Mlađeg, ili bilo kad u istoriji, konstatuje Ben Ambruster, a „krivica za to uglavnom leži na Boltonu“
Američke optužbe da je Iran odgovoran za napade na tankere u Omanskom zalivu pale su u vodu za manje od 24 sata. One nisu ubedile nikog (izuzev Britanije), pa čak ni EU, koja je pozvala na oprez i „uzdržanost“. Nije jasno, uostalom, ko zaista upravlja politikom američke administracije prema Iranu, Tramp ili Bolton, izjavila je Natali Toči, savetnica evropske komesarke za spoljnu politiku Federike Mogerini: „Možda bi Tramp trebalo da otpusti svog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona.“ Iranski ministar spoljnih poslova Muhamed Džavid Zarif odbacio je sve američke optužbe, nazivajući ih „sabotažom diplomatije iz kuhinje Džona Boltona“.
Američki jastreb Bolton, izraelski premijer Netanijahu i saudijski princ Bin Salman, smatra iranski ministar, mogli bi da navedu predsednika Trampa da pokrene rat protiv Irana; rat koji zaista ne žele ni Vašington ni Teheran. Posle obaranja američkog špijunskog drona u iranskom vazdušnom prostoru, izgleda da stojimo na pragu rata koji „niko ne želi“.
POZIVNICA ZA RAT U vreme kada je Obama potpisao nuklearni sporazum s Iranom, Bolton je pisao u Njujork tajmsu: „Ukoliko želite da sprečite Iran da napravi bombu – bombardujte Iran!“ „Bombardovati Iran“, to je refren koji Bolton ponavlja godinama: „Reći ću još jednom ono što govorim deset godina: ’Režim u Teheranu mora biti oboren u najkraćem mogućem roku!’“ Rat je, u slučaju Boltona, zapravo „jedina opcija“; za Boltona ne postoje nikakvi drugi diplomatski instrumenti i sredstva; postoje samo rat i pretnje ratom. Upravo na tome je ovaj „jastreb američkog unilateralizma“ izgradio svoju, decenijama dugu političku karijeru i reputaciju „uticajnog spoljnopolitičkog mislioca“. Kruna te karijere je njegovo imenovanje za „prvog bezbednjaka u Beloj kući“ 2018. Da li će sada Džon Bolton, upitao je Lorens Vilkinson iz Instituta Kejto, najzad dobiti svoj „iranski rat“? I može li Amerika da sebi priušti taj luksuz, pogotovu posle poraza u Iraku, Avganistanu i Siriji? Iran je danas najsnažnija vojna sila na Bliskom istoku, sila koja je „iz svih ratova izlazila ojačana“ i s kojom je „Saudijska Arabija redovno gubila bitke“ (u Iraku, u Jemenu, Siriji, Libanu).
Bivši američki predsednik Džimi Karter ocenio je imenovanje Boltona na mesto savetnika za bezbednost kao „katastrofu“. Prema mišljenju Bernija Sandersa, zbog toga bi „svi trebalo da budu uplašeni“. Strahovanja nisu bez osnova: Bolton je, tvrdi Ričard Pejnter, bivši funkcioner Bele kuće tokom mandata Džordža Buša Mlađeg, bio „bez premca najopasniji čovek tokom svih osam godina Bušove administracije“. Bolton je već odigrao izuzetno mračnu ulogu u pokretanju rata protiv Iraka 2003. „Laka pobeda“ se ubrzo pretvorila u noćnu moru Pentagona i Bele kuće. Njegovo imenovanje, smatra Pejnter, „predstavlja pozivnicu za rat, možda i nuklearni rat. Zato Bolton mora da bude zaustavljen po svaku cenu“.
BOLTONOV RAT PROTIV IRAKA Kakvu ulogu je zaista igrao Bolton u pokretanju invazije na Irak 2003? Od 2001. do 2005. godine on je bio na veoma važnom položaju – pomoćnika državnog sekretara za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost. Prema Boltonovim kritičarima, on je tada „manipulisao obaveštajnim podacima o iračkom oružju za masovno uništenje“. Zapravo, „uz potpredsednika SAD Dika Čejnija, Donalda Ramsfelda i Pola Volfovica, smatra se da je Bolton imao ključnu ulogu u donošenju odluke o napadu na Irak“.
Podsetimo, tada je Irak optužen da poseduje „oružje za masovno uništenje“, poput biološkog, uključujući uzročnike kuge, kolere, tifusa, variole ili hemoragične groznice, i nuklearnog (ovu laž je izneo američki potpredsednik Dik Čejni). „Krunski dokaz“ za iračku krivicu bila je epruveta s belim praškom kojom je državni sekretar Kolin Pauel mahao na sednici Saveta bezbednosti UN. Orkestriranu kampanju laži zdušno su podržali američki „slobodni mediji“. Patriotizam je tada, baš kao i danas, „bio važniji od istine“. Laž da Irak poseduje „oružje za masovno uništenje“ postala je casus belli u pohodu na Irak. Kasnije je Volfovic, pritisnut dokazima, priznao da je ta „opasnost bila naduvana“; opravdano, po njegovom mišljenju, „jer je to bio jedini argument koji je mogao da prihvati ceo svet“.
Bolton danas tvrdi da nije odgovoran za ono što je nazvano „najvećom laži u istoriji“, upirući prstom u državnog sekretara Kolina Pauela, koji ga je tada, navodno, „izgurao iz priče o Iraku“. Pauela je „greška“ koštala političke karijere; Bolton je nastavio da se uspinje.
Bolton danas tvrdi da nikad nije manipulisao obaveštajnim podacima. Činjenice govore nešto drugo. U maju 2002. godine, na primer, Bolton je u Heritadž fondaciji optužio kubansku vladu da razvija program biološkog naoružanja u saradnji s Libijom i Iranom. Tokom 2003, u svedočenju pred Kongresom, govorio je o pretnji koju po SAD predstavljaju pokušaji Sirije da proizvede nuklearno i biološko oružje – ovu njegovu procenu su obaveštajne agencije odbacile kao neosnovanu, jer rat protiv Sirije u tom trenutku nije bio na dnevnom redu.
PRETNjE BRAZILSKOM DIPLOMATI O Boltonovoj ratnohuškačkoj ulozi svedoči, uostalom, još jedna epizoda: njegov sukob sa uglednim brazilskim diplomatom i službenikom UN Hoseom Bustanijem, koji je tada nadgledao sprovođenje Konvencije o hemijskom oružju. Do sukoba je došlo u trenutku kada je odluka o agresiji na Irak u Beloj kući već bila donesena. Poslednja prepreka za rat bila je spremnost Iraka da sarađuje sa UN kako bi opovrgao američke laži. Kada su se Iračani složili da prihvate Konvenciju, Bušova administracija je „zamolila Bustanija“ da prekine pregovore s vladom u Bagdadu. „Mislim da je Bela kuća bila zabrinuta da ću, ako u tome uspem, upropastiti njihove planove za invaziju“, izjavio je kasnije brazilski diplomata.
Tada na scenu stupa Bolton, koji ga je, priseća se Bustani, posetio u njegovoj kancelariji u Hagu i bez uvijanja zatražio da podnese ostavku. Kada je on to odbio, Bolton mu je zapretio: „Znamo da imate dva sina u Njujorku. Znamo da je vaša kćerka u Londonu. I znamo gde je vaša supruga.“ Bolton je ovo kasnije demantovao. Brazilski diplomata je smenjen na vanrednoj sednici Konvencije. Iste godine Bustani je nominovan za Nobelovu nagradu zbog svojih zasluga u borbi protiv hemijskog naoružanja.
Posle Bustanijeve smene dugo planirana invazija je mogla da počne. „Sadamovo oružje“ nikad nije pronađeno, zato što ga nikad nije ni bilo, osim možda u glavi Boltona i njegovih saučesnika. Zasnovan na lažima, rat u Iraku skupo je koštao Sjedinjene Države. Još skuplje ga je, milionskim žrtvama, platio Irak. Rat je zadugo destabilizovao Bliski istok i pokrenuo reke izbeglica. Ubrzo posle „pobede“ u SAD počinju mučne debate o njegovoj opravdanosti. Donald Tramp ga je nazvao „velikom, debelom greškom“, za šta su odgovorne američke obaveštajne službe kojima se „više ne može verovati“. Sudeći prema skorašnjim izjavama, Bolton ni danas nije promenio svoje mišljenje o tome: „I dalje mislim da je odluka da zbacimo Sadama bila ispravna“, izjavio je 2015. Što se tiče kampanje laži koja je prethodila, to je neka vrsta tradicije u spoljnoj politici Bele kuće: „Neki stručnjaci povlače neprijatne analogije: Amerika je gotovo sve ratove vodila pomoću ovakvih velikih laži i manipulacija protiv svojih protivnika.“
„SAVETNIK ZA UNIŠTAVANjE BEZBEDNOSTI“ Ukratko, Bolton je svoju karijeru gradio na paničnom strahu Amerikanaca od „oružja za masovno uništenje“. „Prva stvar na koju ujutro pomisli Bolton je kako da zaštiti Amerikance od nuklearnog oružja“, izjavila je njegova bliska saradnica iz 1980-ih Sara Tinsli. Bolton se vatreno zalagao, a i danas se zalaže za „vojno rešenje“ svih američkih konflikata sa „odmetničkim državama“: Iranom, Irakom, Sirijom, Severnom Korejom… Njegova opsesija donosila mu je sigurno napredovanje u političkoj karijeri, podsmeh kolega i – poneku neprijatnost. Timu obaveštajaca zaduženih za proveru javnih izjava zvaničnika Stejt departmenta svojevremeno je naloženo da posebnu pažnju posvete Boltonu. „Ništa od onog što je Bolton rekao nije moglo da napusti zgradu dok ja to ne odobrim“, priznao je naknadno šef ovog tima Tomas Fingar.
Godine 2005. Bolton je nagrađen imenovanjem za američkog ambasadora u UN – uprkos svom čvrstom ubeđenju da Amerika ne sme da ograničava svoj suverenitet multilateralnim ugovorima i međunarodnim organizacijama, uključujući i UN.
Od tada do danas „Bolton sa istom upornošću izražava krajnje neprijateljske stavove prema svim rivalima SAD u globalnoj areni“. Snažno kritikuje politiku „jedne Kine“ i zalaže se za nastavak vojne i ekonomske podrške Tajvanu. S jednakim oduševljenjem podržao je Trampove protekcionističke mere: carinske ratove protiv Kine i svih ekonomskih konkurenata Amerike, uključujući i „saveznike“. U oktobru 2018, tokom posete Gruziji, Bolton je izjavio „da bi bilo korisno“ da Rusija ode s Krima i iz Donbasa i da „bude manje nametljiva u području Bliskog istoka“. U Latinskoj Americi Bolton je tvrdi pobornik Monroove doktrine koja „zabranjuje“ inostrano mešanje u „južno dvorište SAD“. Kubu, Venecuelu i Nikaragvu proglasio je „trojkom tiranije“, obećavajući brze smene režima čije je vreme, navodno, „isteklo“. Suprotstavljao se i Trampovoj odluci o povlačenju američkih snaga iz Sirije, a Severnu Koreju je proglasio za „neposrednu pretnju interesima SAD“, što je na koncu dovelo do kraha pregovora s Pjongjangom. „Bolton ne treba da nosi zvanje savetnika za bezbednost“, izjavio je portparol severnokorejskog Ministarstva inostranih poslova, „već savetnika za uništavanje mira i bezbednosti“. Pregovori s Boltonom su jednostavno nemogući. U Pjongjangu su mu zalupili vrata, koristeći rečnik koji nije diplomatski: „U pitanju je strukturno nedostatno ljudsko biće“, zaključio je severnokorejski portparol, „i bilo bi najbolje da ovaj defektni ljudski proizvod nestane što je pre moguće.“
NEPOKOLEBLjIVI TVRDOLINIJAŠ Jednom rečju: Bolton je nacionalistički „superjastreb među američkim jastrebovima“, nepokolebljivi zagovornik „tvrde linije“, koji refleksno ne veruje u diplomatiju ni u mirno rešavanje sporova. „On smatra da su sila i prinuda jedini poželjni načini za unapređenje interesa SAD.“ U stvari, Bolton ne poznaje ni jedan drugi način. Prema rečima jednog od njegovih saradnika, Bolton međunarodne odnose shvata kao „brutalne borbe u kojima je vojna sila odlučujući faktor“. Sebe smatra „amerikanistom“; a postoji li nešto što je više američki od životne filozofije koja nalaže „potegnuti oružje prvi“?
Prema izjavi američkog zvaničnika koji je dugo sarađivao s Boltonom: „Bolton ima hobsovski pogled na univerzum – život je prljav, brutalan i kratak.“ „Ima mnogo gadnih ljudi koji žele da nam naude. Ako se interesi naše zemlje slažu sa drugim, to je kratkotrajna pojava; kada se naši interesi raziđu, oni će nas pustiti niz vodu.“
Ili, prema rečima samog Boltona: „Homo sapiens je predodređen za nasilne sukobe. Nećemo eliminisati nasilne sukobe sve dok homo sapiens ne prestane da postoji kao zasebna vrsta.“
Tokom dve protekle decenije, piše Njujorker, Bolton se etablirao kao „najmilitantniji spoljnopolitički mislilac Republikanske partije – vatreni pristalica agresivne upotrebe sile koji se podsmeva svakom ko se s njim ne slaže“. Dva meseca pre nego što je ponovo ušao u Belu kuću, u aprilu 2018. godine, pozivao je na „preventivni rat sa Severnom Korejom“. Za časopis Volstrit džornal Bolton je tada izjavio da će Kimov režim uskoro moći da napadne Sjedinjene Države nuklearnim oružjem i da SAD treba da izvedu preventivni udar pre nego što za to bude kasno. „Pretnja je neposredna“, ubeđivao je američku javnost, „i zato je sasvim legitimno da SAD odgovore tako što će udariti prve.“
Dekster Filkins, u članku Na ratnoj stazi posvećenom Boltonu, opisuje jednu karakterističnu epizodu koja se dogodila ranih 2000-ih, u vreme intenzivnih pregovora Bušove administracije sa Severnom Korejom o ograničavanju korejskog nuklearnog programa. Bolton je tada vatreno zagovarao rat. Pukovnik Lorens Vilkerson, načelnik štaba Kolina Pauela, pozvao je Boltona na privatni sastanak kako bi ga upoznao s verovatnim posledicama američkog napada na Severnu Koreju: „Izneo sam Boltonu desetominutni izveštaj o tome kako će izgledati rat sa Severnom Korejom – stotinu hiljada mrtvih u prvih trideset dana, od kojih bi mnogi bili Amerikanci. Umirali bi Japanci, umirali bi Kinezi. Seul, jedan od najlepših i najnaprednijih gradova na svetu, verovatno bi bio vraćen u mračno doba.“ „Bolton se nije ni pomerio. Pogledao me je i rekao: ’Da li si završio? Jasno, vi vodite rat. Ja se ne bavim ratom. Bavim se politikom’.“
KO ŽELI RAT S IRANOM? Posebna Boltonova opsesija je Iran. Uopšte, Bolton je naročito neprijateljski raspoložen prema islamu. Od 2013. do 2018. rukovodio je radom instituta Gejtston, koji je publikovao „virulentne antimuslimanske članke sumnjive tačnosti“, koji su upozoravali na „predstojeće džihadističko preuzimanje Evrope“. Bolton je u isto vreme simpatizer Izraela, koji je odbacivao ideju o dve države – Izraelu i Palestini. Umesto toga, on je zagovarao originalno „rešenje o tri države“, u kojem bi „Izrael, Jordan i Egipat podelili palestinske teritorije u Gazi i na Zapadnoj obali, ukidajući političke entitete koji sada postoje“. Prema poznavaocima odnosa „iza kulisa“ američke političke scene, Bolton ima odlične veze sa izraelskim bezbednosnim službama i posebno sa premijerom Benjaminom Netanijahuom. „Bolton se odnosi prema Izraelu kao prema delu SAD “, tvrdi njegov bivši saradnik. „On misli da su naši interesi i interesi Izraela identični.“
Što se tiče Irana, Bolton nema nikakve nedoumice. On želi rat s Iranom i verovatno radi sve da do njega dođe. Dosad je Vašington iskoristio sve poluge pritiska na Teheran, i sada mu preostaje jedino ratna opcija. Amerika, međutim, ne može da pobedi Iran u konvencionalnom sukobu u „iračkom stilu“, i toga su i Pentagon i Bela kuća bolno svesni. Šta onda radi Bolton neumorno preteći Iranu odmazdom i ratom? Da li to Bolton radi na svoju ruku?
Filkins u Njujorkeru citira anonimnog zapadnog diplomatu: „Boltonov problem je što Tramp ne želi rat. On ne želi da pokreće nikakve vojne operacije. Ali da bi dobio posao, Bolton je morao da odseče svoja jaja i stavi ih na Trampov sto.“ Svojeglavi i beskrupulozni Bolton je slepo oruđe u Trampovim rukama, a Tramp upravo tako zamišlja diplomatiju. Amerika je u diplomatiju uvela „zakon džungle“, konstatovao je nedavno šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. „Američka diplomatija ubrzano gubi smisao i sposobnost korišćenja diplomatskih instrumenata.“
„Bolton jednostavno igra svoju igru u geopolitičkom plesu“, smatra Mark Dubovic, izvršni direktor Fondacije za odbranu demokratije, „smišljenoj da pošalje preteću poruku iranskom režimu.“ On je „besprekorni jastreb“, koga Bela kuća koristi kao „ključnog glasnika“, i ništa više od toga. Boltonova uloga je verovatno „korisna iz perspektive psiholoških operacija, koje imaju za cilj da Iran i ostatak sveta učine nervoznim u pogledu Trampovih namera“. Bolton i državni sekretar Pompeo su u toj igri savršeni „loši policajci“ koji omogućavaju Trampu određenu diplomatsku fleksibilnost, tako da Tramp u svakom trenutku može da preokrene situaciju i zatraži pregovore.
Da li su se Iranci uplašili ovog „glasnika rata“? Sudeći po događajima poslednjih dana, nisu: „Ispaljivanje samo jednog metka“ Iran će tretirati kao agresiju, a to će „zapaliti interese Amerike i njenih saveznika na Bliskom istoku“, upozorio je general Abolfazi Šekarči, portparol iranskih oružanih snaga.
Piše: Boris Nad za pecat.co.rs
