Kako su vehabije Selim, Selvir i Nelvir posejali strah i trepet u Sloveniji
Proteklih dana slovenačku javnost iznenadila je, ali i prepala vest da su agenti Slovenačke bezbednosno-obaveštajne službe (SOVA) usred Ljubljane raksrinkali potencijalnu terorističku pretnju, ne samo po Sloveniju nego i šire, u vidu ćelije „radikalizovanih islamista“, sledbenika takozvane Islamske države. Ćeliju su činila tri državljanina Bosne i Hercegovine s privremenim boravkom u Sloveniji, gde su radili kod privatnih auto-prevoznika kao vozači „transkontinentalnih kamiona“. Panika u Sloveniji se, međutim, provukla ispod radara vodećih svetskih medija, jer se desila u isto vreme kada je izbila i afera zbog spora između Zagreba i Sarajeva, posle otkrića ministra bezbednosti Bosne i Hercegovine Dragana Mektića da su hrvatski obaveštajci pokušali da tajno naoružaju muslimanske teroriste, odnosno pripadnike vehabijskog pokreta u BiH.
POGREŠAN TAJMING Tako je široj javnosti u regionu promakla drama koja se proteklih dana odvijala u Sloveniji, pošto su domaće bezbednosne službe u saradnji s „kolegama iz inostranstva“ otkrile zaveru na slovenačkom tlu. Lokalne komercijalne medijske kuće, kao i državna TV Slovenija objavile su vest u udarnom terminu, ali je ubrzo procurilo i da slovenački organi grozničavo traže osumnjičene po celoj Evropi – jer je tajming objavljivanja „medijske poternice“ bio pogrešan, čak tempiran u najgorem mogućem trenutku, tačnije, u momentu kada su se sva trojica vehabija zatekla „na službenom putu“ po evropskim zemljama, zaduživši prethodno kod gazde, slovenačkog preduzimača, po kamion, baš onakav kakvi su proteklih godina bili upotrebljeni kao oruđe i oružje za napad na civile u terorističkim napadima od Švedske preko francuske Nice do božićnog sajma u Berlinu…
Činilo se neverovatnim da su slovenački organi bezbednosti upozorili zemljake na potencijalnu opasnost baš u vreme kada su se sva trojica „džihadista sa svojim putujućim tvrđavama“ nalazila na različitim tačkama po Evropi – jedan u Francuskoj, drugi u Austriji, treći neznano gde.
PROFIL DžIHADISTA Kao na poternici, objavljene su i fotografije trojice muškaraca – Selima Ljubijankića i braće Nelvira i Selvira Durakovića. Ljubljanski mediji su iz dana u dan „pratili situaciju na terenu“, poslavši i specijalne izveštače u Bosnu, u zavičaj trojice „džihadista“. Što proučavanjem njihovih profila na društvenim mrežama, što iz razgovora sa Selvirovim i Nelvirovim kolegama kamiondžijama iz iste firme, saznalo se da se radi o „ekstremistima koji su od svojih žena i sinova tražili da ne poštuju slovenački pravni red jer moraju aktivno potpomagati džihad, inače će im bez razmišljanja prerezati vratove“. Ljubljanska POP TV je javila i da je jedan od trojice „učio svog sina da treba da se raduje danu kada budu zajedno krenuli da pobijaju nevernike“.
SOVA je pak na osnovu prikupljenih informacija utvrdila da se radi „o tipičnoj, naizgled neaktivnoj ćeliji (ISIS-a) koja komunicira sa istomišljenicima na prikriven način, a sve po naređenju, u Bosni osuđenog, ekstremiste Bilala Bosnića“. Prema saznanjima slovenačkih obaveštajaca, upravo je Bosnić iz bosanskog zatvora doturio pismo u Ljubljanu, koje je Selimu, Nelviru i Selviru tajno preneo njegov zamenik, a u kome je odredio zadatke koje moraju da izvrše njegovi istomišljenici u Sloveniji.
Ispostavilo se da braća Duraković nisu posebno ni krila svoju vezu s „komšijom Bosnićem“, osuđenim zbog javnog podstrekavanja terorizma i vrbovanja boraca za (nekadašnji) kalifat u Siriji i Iraku. Ljubijankić, za razliku od braće Duraković, Bosnića nije obilazio u zatvoru, ali je bio u „neposrednom kontaktu sa džihadistom koji je pozivao na napade na nevernike na Balkanu“, javila je državna slovenačka televizija. Agenti SOVA su na kraju povezali sve činjenice i utvrdili da su sva trojica „delovala kao grupa koja širi ideje radikalnog islama i nudi logističku i materijalnu podršku za dalje ekstremističke aktivnosti“.
Nasuprot tvrdnjama slovenačkih obaveštajaca, Ljubijankićeve kolege, ali i poznanici braće Duraković iz Bosne negirali su nalaze SOVA, ubeđeni da su sva trojica „obični šoferi, kao što su i sve ostale kamiondžije“, te da „svoju veru nikada nisu isticali“. Fotografije, objavljene na fejsbuku i tviteru, govore, međutim, da sva trojica „jesu odskakala od svoje okoline (u Sloveniji)“, upozorava POP TV.
SOVA je utvrdila i da su sva trojica bila privržena ne samo Bosniću nego i Nusretu Imamoviću, vođi vehabija iz zloglasnog sela Gornja Maoča u BiH, čije je ime na spisku najtraženijih terorista otkako je 2014. godine otišao na ratište u Siriji, posle čega je od strane UN označen kao saradnik Al Kaide, piše ljubljanska štampa.
SELO ŠIŠIĆI U BOSNI Vrhunac potrage za „opasnim teroristima“ krunisan je saopštenjem Ministarstva unutrašnjih poslova Slovenije da su protiv sve trojice državljana BiH uvedeni pretkazneni postupci zbog sumnje da su počinioci različitih kažnjivih radnji, te da je doneta odluka o proterivanju „sva tri lica jer predstavljaju pretnju po bezbednost zbog veza sa islamističkim krugovima“. Mediji su iz dana u dan pratili nova otkrića i pojačavali psihozu sve dok nije javljeno da niko od trojice više nije ni u Sloveniji ni u EU, već „daleko – u selu Šišići, u Bosni“. Povrh svega, zabranjeno im je da u sledećih pet godina stupe kako na slovenačko tlo, tako i na teritoriju svih država Evropske unije koje se nalaze u zoni Šengena.
Nameće se pitanje – ako je pretnja bila tako ozbiljna, zašto im za „aktivnu podršku verski inspirisanog nasilnog ekstremizma i terorizma, te podržavanje upotrebe nasilja za postizanje političkih, verskih i ideoloških ciljeva“ nije suđeno u Sloveniji već su, po sistemu muko moja, pređi na drugoga, „vraćeni“ u Bosnu?
Slovenački pravni eksperti ubrzo su razrešili i tu dilemu, koja nije samo pravne prirode – saznanja SOVA, uprkos „oduševljenju sve trojice činjenicom da samoubilački napadi džihadista izazivaju strah u zemljama Zapada“, očito nisu bila dovoljan temelj da bi slovenačko pravosuđe o trošku slovenačkih poreskih obveznika strpalo Nelvira, Selvira i Selmira iza rešetaka nekog slovenačkog kazamata. Službena Ljubljana je ocenila da je jeftinije ekspedovati ih u otadžbinu, makar to značilo pretnju po druge narode i države na Balkanu koje nisu u Šengenu, počev od Hrvatske preko Srbije, Bosne, Crne Gore i Makedonije do Rumunije i Bugarske…
