Naime, u članku se navodi da je broj žrtava u ustaškom logoru Jasenovac bio između 2.500 i 4.500 i da Srbija nema dokaze da ih je bilo više, uz poruku da se ne sme dozvoliti revizija istorije.
U tekstu “Ovo sramotno ismevanje holokausta mora odmah da prestane” pisac David Goldman ismeva se i omalovažava hrvatski istoričar Ivo Goldštajn, koji je odmah odgovorio u tekstu pod nazivom “Kolaž laži” objavljenom na portalu “Džeruzalem posta”. “Zbog budućih generacija, kao i radi sećanja na šest miliona Jevreja ubijenih u holokaustu, ne smemo dozvoliti da se istorija revidira kako bi odgovarala nacionalističkim interesima. To je bio problem sa onim što je Goldman pokušavao da uradi”, objavljeno je na zvaničnom sajtu tog lista.
“Ne možemo dozvoliti da se činjenice i istina o holokaustu otmu u korist uskih političkih interesa”, dodaje se u tekstu uredništva. Taj list dalje navodi da su priče o holokaustu postale “bitka narativa” koje se koriste u različite svrhe, budući da je sve manje i manje živih svedoka tog stravičnog događaja. Dodaje se da i postoje različiti stavovi vezano za uloge Hrvata i Srba, kao i da takva osetljivost postoji podjednako u gotovo svim zemljama u Evropi, uključujući Rusiju, Ukrajinu, Mađarsku i zapadnoevropske zemlje koje su nacisti osvojili u Drugom svetskom ratu.
Goldman je u svom tekstu izneo tvrdnju da je broj žrtava ustaškog koncentracionog logora Jasenovac preuveličan i istakao Goldštajnovu ulogu u tome. Goldštajn u odgovoru ističe da je bio šokiran tim kolažom laži, distorzija i izmišljotina, dodajući da nikad nije čuo za Goldmana dok nije pročitao njegov članak. Podsećajući koliko su se on i njegov otac Slavko bavili ustaškom Nezavisnom Državom Hrvatskom i Jasenovcem, Goldštajn ukazuje da su dosledno opisivali zločinački karakter te države i logora u kojem je počinjen genocid nad Srbima, Romima i Jevrejima, kao i masovni zločini nad Hrvatima antifašistima i drugima.
Navodi da je tokom prošlih decenija nekoliko kustosa Spomen područja Jasenovac marljivo radilo na tome i da je prikupljeno 83.145 imena žrtava, od čega 48.217 Srba, 16.164 Roma, 13.143 Jevreja i 4.281 Hrvata.
Prema njegovoj oceni, te brojeve treba povećati približno 10 do 20 odsto, kako bi se došlo do približnog konačnog ukupnog broja stradalih.
